Lekari upozoravaju da novi poljoprivredni fungicidi mogu izazvati otpornost na eksperimetalne lekove kao što je Olorofim.
Poljoprivrednici i zdravstveni stručnjaci suočavaju se sa izazovom balansa zaštite prinosa i zdravlja.
Sve veća upotreba određenih fungicida u poljoprivredi ozbiljno ugrožava lečenje teških gljivičnih infekcija kod ljudi. Lekari upozoravaju da se gubi jedna od ključnih linija odbrane u bolnicama, dok poljoprivredni sektor pruža snažan otpor daljem ograničavanju: „Suzbijanje bolesti biljaka već postaje izuzetno teško.“
Stefanija Buenrostro imala je 18 godina kada joj je dijagnostikovana leukemija. Nakon mesec dana hemoterapije, razvila je kašalj i bol u plućima. Antibiotici nisu delovali. Snimci su pokazali pluća puna belih tačaka uzrok je bila gljivica Aspergillus fumigatus, sveprisutna u vazduhu i zemljištu, ali smrtonosna za osobe sa oslabljenim imunitetom.
Gljivica koja ubija kad terapija zakaže
Kod Stefanije se razvila invazivna aspergiloza retka, ali po život opasna bolest. Standardna terapija su azoli, snažni antigljivični lekovi. Međutim, gljivica u njenim plućima bila je otporna. Ni najjači lekovi nisu pomagali, a infekcija se proširila na mozak. Usledili su epileptični napadi, paraliza i trajna oštećenja.
Otpornost gljivica na azole danas naglo raste. U Belgiji je pre deset godina oko 5 odsto slučajeva aspergiloze bilo rezistentno; danas je taj udeo oko 10 odsto. "To udvostručenje nas je zateklo“, kaže profesorka kliničke biologije Katrien Lagrou. Svetska zdravstvena organizacija svrstava Aspergillus fumigatus među najopasnije gljivice po javno zdravlje.
Poljoprivreda kao izvor rezistencije
Ključni problem: ista klasa supstanci azoli masovno se koristi u poljoprivredi. Naučni dokazi sve snažnije ukazuju da se otpornost ne razvija u telu pacijenata, već ranije, u životnoj sredini. Evropske agencije zaključile su da je veza između upotrebe azola u poljoprivredi i medicinske rezistencije "verovatna do veoma verovatna".
U Belgiji fungicidi čine čak 41 odsto ukupne upotrebe pesticida. Prodaja ključnih azola porasla je sa 126 tona 2011. na 216 tona 2022. godine. "Poljoprivreda koristi supstance koje bi trebalo da nas leče“, upozorava Lagrou.
Poljoprivrednici, međutim, ističu da im je arsenal već ozbiljno sužen. "Ako bismo dodatno ograničili zaštitna sredstva, prinosi bi pali i do 30 odsto“, navode iz Udruženja poljoprivrednika, upozoravajući na rizik po bezbednost hrane.
Novi lek, stari strah
Spas za Stefani bio je eksperimentalni lek Olorofim, koji deluje drugačijim mehanizmom i zaobilazi otpornost na azole. Bila je šesta osoba na svetu koja ga je dobila. "Nazvali su me medicinskim čudom“, kaže ona. Lek je završio klinička ispitivanja u SAD i očekuje se njegovo odobrenje.
Ali istorija preti da se ponovi. Novi poljoprivredni fungicidi, iz iste hemijske klase kao Olorofim, već čekaju odobrenje u EU. Laboratorijska ispitivanja pokazuju da mogu izazvati otpornost i na ovaj lek. „Idemo istim putem kao sa azolima“, upozoravaju naučnici.
Za Stefaniju, dilema je jednostavna: "Ovo je pitanje života i smrti.“
