Plava pčela drvarica (Xylocopa caerulea) ima jarkoplavo, maljavo telo i potiče iz južne i jugoistočne Azije
Ova vrsta je znatno veća od evropske medonosne pčele i živi samotnjačkim životom bušeći drvo za gnezdo
Kada pomislimo na pčele, najčešće ih zamišljamo u prepoznatljivim žutim i crnim bojama. Ipak, priroda krije i vrste koje izgledaju potpuno drugačije. Jedna od njih je plava pčela drvarica (Xylocopa caerulea), čije jarkoplavo telo i impresivna maljavost privlače veliku pažnju.
Plava pčela drvarica poreklom je iz južne Azije, a može se pronaći širom jugoistočne Azije, Indije i južne Kine. Reč je o velikoj i krupnoj vrsti pčele koja uglavnom živi samotnjačkim životom i generalno nije agresivna.
Posebno je upečatljiva njena veličina. Dok evropske medonosne pčele mogu da narastu do oko 17 milimetara, plava pčela drvarica može dostići čak 28 milimetara, zbog čega deluje neobično krupno.
Ženke su jarko plavei jedine imaju žaoku
Kod ove vrste postoji jasna razlika između ženki i mužjaka. Upravo ženke imaju karakterističnu jarko plavu maljavost, odnosno sitne dlačice koje prekrivaju njihovo telo. One su ujedno i jedine koje imaju žaoku.
Mužjaci nemaju žaoku, a njihova maljavost je mnogo manje upadljiva i može biti smeđe ili zelenkaste boje.
Iako pčele mogu biti različitih boja – od zelene i riđe do ljubičaste, bele, pa čak i potpuno crne – upravo intenzivna azurnoplava boja ove vrste čini je posebno upečatljivom.
Žive same i grade gnezdo u drvetu
Za razliku od evropskih medonosnih pčela, koje žive u složenim košnicama sa desetinama hiljada radilica i jednom maticom, pčele drvarice vode uglavnom samotnjački život.
One buše drvo i u njemu prave svoja gnezda. Ipak, neke ženke mogu da dele zajednički ulaz u gnezdo, pa na taj način vode neku vrstu "polusamotnjačkog" života.
Njihov med može da podseća na puter od kikirikija
Plave pčele drvarice prave med poput svojih manjih srodnica, ali se njihov med razlikuje po teksturi. Mnogo je gušći i zbijeniji od meda na koji smo navikli, a njegova konzistencija može da podseća na puter od kikirikija ili testo za kolače.
Ženke ovaj med mešaju sa polenom kako bi napravile takozvani "pčelinji hleb". Tu mešavinu odlažu na dno šuplje drvene komore, a zatim na nju polažu jaja. Nakon toga sve zatvaraju i formiraju ćeliju za leglo, u kojoj su jaja zaštićena i u kojoj će buduće mlade pčele imati spremnu hranu kada se izlegu.
Upravo zbog neobične boje, veličine i karakterističnog izgleda, plava pčela drvarica predstavlja jedan od upečatljivijih primera koliko različite pčele mogu biti.
Njena mala, čupava glavica koja proviruje iz pažljivo napravljenog otvora u drvetu mnogima je dovoljan razlog da ovu neobičnu vrstu vide kao jednu od najsimpatičnijih pčela.
