Otkriven je džinovski mrežasti piton imena Ibu Baron na ostrvu Sulavesi, dug 7,22 metra i težak 96,5 kilograma.
Zmiju je dokumentovao licencirani vodič za divlje životinje Dijaz Nugraha u saradnji sa istraživačem Raduom Frentiom.
Kako je saopštila Organizacija Ginisovih rekorda, veruje se da je ženka džinovskog mrežastog pitona (Malayopython reticulates), koja je otkrivena na indonežanskom ostrvu Sulavesi, krajem 2025. godine – najduža divlja zmija izmerena u divljini do sada.
Otkriće je izazvalo veliku pažnju zbog očuvanja ove vrste gmizavaca. Mrežasti piton nazvan je Ibu Baron, a na osnovu podataka dobijenih merenjem utvrđeno je da je dugačak 7, 22 metra i težak 96,5 kilograma.
Teška skoro 100 kilograma
Zmiju, koja je trenutno pod brigom lokalnog konzervatora Budija Purvanta, pregledao je Dijaz Nugraha, licencirani vodič za divlje životinje i spasilac iz Kalimantana, zajedno sa Raduom Frentijuom, istraživačem i fotografom prirodne istorije sa sedištem na Baliju.
Nugraha i Frentiu su otputovali na Sulavesi pošto su čuli glasine o ovoj zmiji, želeći da je sami vide i uvere se da je pravilno dokumentovana. Pored merenja pomoću geodetske trake, težila je i 96,5 kg. Nije pojela veliki plen. Da jeste, težila bi preko 100 kilograma.
Dobila je ime Ibu Baron i pridružila se nekolicini drugih zmija koje je spasao Purvanto. Ibu Baron duguje svoj život njemu, koji je brzo reagovao kada se vest o njegovom otkriću pojavila u decembru 2025. godine kako bi je preuzeo od njenog pronalazača. Purvanto je učinio isto za nekoliko drugih zmija i smestio ih u prostrane ograđene prostore na svom imanju u Marosu.
Ljudi u strahu
Sukobi između ljudi i zmija na ovom ostrvu su dugo bili problem, posebno sa velikim primercima poput Ibu Barona. Smatraju se ozbiljnom pretnjom za stoku, kućne ljubimce, pa čak i ljude. Nekoliko ljudi je bilo žrtva pitona poslednjih godina.
Iako nijedan iz porodice pitona nije otrovan, oni su smrtonosni jer mogu da stegnu svoje žrtve dok se ne uguše. Zbog toga, kada mrežasti pitoni uđu u stambena područja najčešće budu odmah ubijeni, a takođe su lovljeni i zbog mesa.
Nugraha je rekao da se sukobi između ljudi i zmija pogoršavaju. „Pojava ovih zmija se povećava jer se njihovo stanište smanjuje, a dostupnost njihove prirodne hrane se smanjuje, verovatno zbog krivolova. To znači da pitoni dolaze u veći kontakt sa ljudima nego u prošlosti.“
Ibu Baron je sada na bezbednom
Vrste poput mrežastog pitona su takođe veoma tražene u ilegalnoj trgovini egzotičnim kućnim ljubimcima. Mrežasti pitoni su u proseku najduže vrste zmija, obično dostižući između tri i šest metara. Najveće jedinke su uglavnom ženke.
Što se tiče težine, postoje zmije koje ih prevazilaze. Veće ženke zelenih anakondi (Eunectes murinus i E. akayima) iz Južne i Centralne Amerike prosečno su dugačke tri do pet metara i teže 30 do 70 kilograma. Nakon obilnog obroka ili trudnoće, mogu dostići i 300 kilograma. Ginisova knjiga rekorda ih prepoznaje kao najtežu vrstu zmija.
Prethodno najduži naučno izmereni divlji mrežasti piton bila je ženka od 6,95 m, pronađenu u Istočnom Kalimantanu u avgustu 1999. godine. Iako je bilo izveštaja o još dužim divljim pitonima, dokumentovani dokazi o ovim merenjima su oskudni ili nepostojeći. Štaviše, u većini slučajeva, često ne prežive nakon što budu otkriveni, bilo zato što budu ubijeni ili misteriozno nestanu.
Jedan primerak koji se često navodi u istorijskim zapisima je mrežasti piton ulovljen na Sulavesiju (tada poznatom kao Celebes) 1912. godine, za koga se tvrdilo da je dugačak 10 metara. Nekoliko istorijskih priručnika o gmizavcima, kao što je knjiga M. V. F. Tvidija Zmije Malaje (1954), pominju pitone koji prelaze osam metara.
