Inteligencija deteta se ogleda u ponašanju, načinu razmišljanja i emocionalnim reakcijama.
Deca sa visokim kognitivnim potencijalom brže uče i povezuju informacije, ali mogu izgubiti motivaciju ako nisu dovoljno izazvana.
Roditelji često veruju da se inteligencija deteta najlakše meri ocenama u školi. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se pravi potencijal mnogo češće krije u svakodnevnom ponašanju, načinu razmišljanja i emocionalnim reakcijama mališana.
Upravo o tome govori španski neuropsiholog i psihoterapeut Alvaro Bilbao, poznat po popularizaciji naučnih saznanja o razvoju dečjeg mozga. On objašnjava da prepoznavanje visokog kognitivnog potencijala kod deteta ne podrazumeva samo praćenje školskog uspeha, već i razumevanje načina na koji dete uči, povezuje informacije i razvija se.
Prema njegovim rečima, mnoga deca koja imaju natprosečne sposobnosti uče brže od vršnjaka i lakše povezuju složene informacije. Njihovo razmišljanje često je dublje i složenije, ali upravo zbog toga mogu da se suoče sa osećajem dosade ili gubitkom motivacije, naročito ako nisu dovoljno izazvana okruženjem u kojem se nalaze. Zato je važno da se takve osobine prepoznaju na vreme, kako bi dete dobilo adekvatnu podršku i podsticaj.
Kreativnost i razvijena mašta
Jedan od prvih znakova na koji roditelji treba da obrate pažnju jeste kreativnost i razvijena mašta. Kreativno razmišljanje omogućava detetu da problemima pristupa na originalan način i da pronalazi nova rešenja.
Stručnjak savetuje da se mališanima ostavi prostor za slobodnu igru, da im se dozvoli da greše i da se podstiče njihova radoznalost, jer su to temelji razvoja inteligencije.
Pitanja koja deca postavljaju
Posebno su značajna i pitanja koja deca postavljaju. Ona često mogu biti neočekivana ili zbunjujuća za odrasle, ali proizlaze iz snažne potrebe da se svet oko njih razume u potpunosti.
Podsticanje tog istraživačkog duha doprinosi razvoju kritičkog mišljenja već u ranom uzrastu.
Način na koji dete koristi jezik
Veliku ulogu ima i način na koji dete koristi jezik. Bogat i razrađen rečnik, naročito u ranom detinjstvu, često je povezan sa čestim izlaganjem čitanju.
U tom smislu, porodično okruženje i svakodnevne navike imaju snažan uticaj na intelektualni razvoj, što potvrđuje da talenat nije isključivo stvar genetike.
Izražena osetljivost i snažan karakter
Na emocionalnom planu, deca sa visokim potencijalom često pokazuju izraženu osetljivost i snažan karakter.
Ta kombinacija može predstavljati izazov za roditelje, ali uz pravilno usmeravanje emocija, intenzitet se može pretvoriti u empatiju, kreativnost i veliko samopouzdanje.
Samokontrola
Ne treba zanemariti ni značaj samokontrole. Strpljenje i sposobnost upravljanja impulsima predstavljaju važne pokazatelje razvijenog kognitivnog potencijala i mogu se negovati kroz svakodnevne situacije.
Kako zaključuje Bilbao, prepoznati i podržati ovakvu decu znači omogućiti im da svoj potencijal razviju prirodno, bez ugrožavanja emocionalne ravnoteže i ličnog blagostanja.
