Bilo da ste kod kuće ili na letovanju, borba sa visokim temperaturama može biti izazovna, pogotovo za bebe i malu decu. Njihov organizam se teže prilagođava visokim temperaturama, brže se zagreva i manje efikasno reguliše telesnu temperaturu znojenjem nego organizam odraslih. Deca često ne umeju da prepoznaju ili kažu da su žedna, pa lako može doći do dehidratacije. Zbog toga je važno da roditelji znaju kako da spreče i prepoznaju prve znake problema, kao i kada je neophodno da potraže lekarsku pomoć.
Kako objašnjava dr Višnja Janković, pedijatar u Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic, ukoliko dete postane neuobičajeno umorno, razdražljivo ili pospano, izgubi interesovanje za igru, odbija hranu i tečnost ili se žali na glavobolju i vrtoglavicu, sve to mogu biti prvi znaci da organizam teško podnosi visoke temperature.
- Dehidratacija je jedna od najčešćih posledica velikih vrućina. Simptomi uključuju suva usta, tamniji urin, ređe mokrenje, upale oči, odsustvo suza tokom plača, malaksalost i pospanost. Kod odojčadi velika fontanela može biti uvučena – kaže doktorka.
Decu je ponekad teško nagovoriti da piju dovoljno tečnosti, ali im svakako treba što češće nuditi vodu i davati hranu koja sadrži dosta vode, na primer voće poput lubenice, dinje i pomorandže, kao i čorbice i supe.
- Dojene bebe uglavnom dobijaju svu potrebnu tečnost preko majčinog mleka, pa im tokom toplih dana treba omogućiti češće podoje. Bebama koje se hrane mlečnom formulom može se ponuditi manja količina vode između obroka, u skladu sa uzrastom – savetuje doktorka Janković.
Česta posledica velikih vrućina je i sunčanica. Ona nastaje nakon dužeg izlaganja suncu, naročito ako glava nije zaštićena. Dete može imati jaku glavobolju, mučninu, povraćanje, povišenu temperaturu, omamljenost i pospanost.
- Toplotni udar predstavlja hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć. Karakterišu ga visoka telesna temperatura, često i preko 40 °C, konfuzija, poremećaj svesti, otežano disanje i ubrzan puls, a ponekad se mogu javiti i grčevi – ističe ona i dodaje:
- Zato je važno decu skloniti od sunca u periodu od 10 do 17 časova, pogotovo između 11 i 15 časova, kada su UV zračenje i temperatura najviši. Ukoliko dete boravi napolju, neophodni su šeširić, svetla i prozračna odeća, boravak u hladu i dovoljan unos tečnosti. Izbegavajte prekrivanje kolica tkaninama, čak i kada su u hladu, jer to može sprečiti protok vazduha i dovesti do pregrevanja.
Ono na šta doktorka Višnja posebno upozorava jeste da decu ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na kratko.
- Temperatura u vozilu može porasti za više od 20 °C za svega nekoliko minuta, čak i kada spoljašnja temperatura nije ekstremno visoka. Takođe, prilikom oblačenja odojčadi treba voditi računa da ih ne utoplimo previše.
Deci treba često nuditi tečnost i ne čekati da sama zatraže vodu, jer je osećaj žeđi već znak da organizmu nedostaje tečnost.
- Ako ste ipak primetili znake pregrevanja deteta, treba ga odmah skloniti u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju, raskomotiti ga i rashladiti mlakim oblogama ili tuširanjem mlakom vodom. Važno je ponuditi manje količine tečnosti, ali češće, ukoliko dete može bezbedno da pije savetuje doktorka i napominje:
- Nemojte polivati dete ledenom vodom niti stavljati led direktno na kožu, jer naglo hlađenje može dodatno opteretiti organizam. Najbolje je koristiti mlaku vodu, provetriti prostoriju ili uključiti klima-uređaj na umerenu temperaturu.
Prema doktorkinim rečima, hitan pregled je neophodan ukoliko se kod deteta javi visoka temperatura koja ne pada nakon rashlađivanja, ukoliko uporno povraća, odbija da pije, veoma je pospano, ima grčeve, otežano diše ili pokazuje znake poremećaja svesti.
- Bebe i mala deca posebno su osetljivi jer se kod njih znaci dehidratacije i pregrevanja mogu razviti veoma brzo. Pravovremena reakcija roditelja najvažnija je za sprečavanje ozbiljnijih komplikacija ističe doktorka dr Višnja Janković, pedijatar u Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic i za kraj poručuje:
- Najveći broj problema izazvanih visokim temperaturama može se sprečiti. Dovoljno tečnosti, boravak u hladu, izbegavanje izlaska u najtoplijem delu dana i odgovarajuća zaštita od sunca najbolja su zaštita dece tokom leta.
