Nepravilno korišćenje klima-uređaja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, naročito tokom intenzivnih toplotnih talasa
Česte promene temperature negativno utiču na disajne puteve, povećavajući rizik od prehlada i upala
Tokom sve češćih i intenzivnijih toplotnih talasa, klima-uređaji postaju neizostavan deo svakodnevice, ali stručnjaci upozoravaju da njihovo nepravilno korišćenje može doneti ozbiljne zdravstvene rizike.
Problem koji se najčešće ističe jeste nagli temperaturni šok kojem je telo izloženo pri ulasku i izlasku iz klimatizovanih prostora. Razlika između, na primer, 20 stepeni u zatvorenom i 35 do 40 stepeni napolju predstavlja veliki stres za organizam. To može dovesti do osećaja slabosti ili nesvestice, a posebno su ugrožene osobe sa srčanim oboljenjima.
Skriveni rizici: više od obične prehlade
Pored toga, česte promene između vrelog spoljašnjeg vazduha i hladnih prostorija mogu uticati i na disajne puteve. Sluzokoža postaje osetljivija, što povećava rizik od prehlade, upale grla ili bronhitisa. Kako se navodi, to su neprijatne posledice koje se često zanemaruju tokom leta.
Dodatni rizik predstavlja i neadekvatno održavanje klima-uređaja. U takvim uslovima uređaji mogu postati pogodno tlo za razvoj bakterija, među kojima je i legionela, uzročnik legionarne bolesti.
Prema navodima Instituta Paster, legionela se prirodno nalazi u toploj, slatkoj vodi, a može se proširiti u sistemima koji koriste vodu za hlađenje vazduha, poput onih u hotelima, bolnicama i tržnim centrima. Infekcija nastaje udisanjem sitnih kapljica kontaminirane vode koje uređaj izbacuje u prostor.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost redovnog održavanja, uključujući čišćenje i zamenu filtera, kako bi se sprečilo nakupljanje bakterija i obezbedio bezbedan rad uređaja.
Kako da ostanete bezbedni – a i dalje rashlađeni
Kada je reč o pravilnoj upotrebi, preporučuje se da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od 5 do 7 stepeni. Na primer, ako je napolju 35 stepeni, optimalna temperatura u prostoriji trebalo bi da bude oko 28 stepeni. Time se organizam manje izlaže stresu, a i dalje se obezbeđuje prijatno rashlađenje.
Takođe se savetuje da se izbegava duži boravak u previše hladnim prostorijama pre izlaska napolje, kao i da se telo postepeno prilagođava promenama. Nošenje slojevite odeće može dodatno pomoći u tim prelazima.
Kako se rashladiti bez klima uređaja
Za one koji nemaju klima-uređaj, navodi se nekoliko alternativnih metoda rashlađivanja, poput držanja zatvorenih roletni i prozora tokom dana kako bi se sprečio ulazak toplote, dok se uveče prostor provetrava. Ventilator postavljen blizu prozora može pomoći u cirkulaciji vazduha i dodatnom rashlađivanju.
Objašnjava se i zašto ventilatori pružaju osećaj hlađenja iako ne menjaju temperaturu vazduha. Kretanje vazduha ubrzava isparavanje znoja sa kože, što stvara osećaj svežine, naročito u suvim uslovima.
Iako su klima-uređaji postali ključni saveznik tokom letnjih vrućina, stručnjaci upozoravaju da je njihova bezbedna upotreba podjednako važna kao i sama potreba za rashlađivanjem. Uz umerenu temperaturnu razliku, redovno održavanje i pažljivo prilagođavanje organizma, moguće je izbeći zdravstvene rizike i bezbedno prebroditi visoke temperature.
