Japanski dvornik je invazivna biljka poreklom iz Azije, koja danas predstavlja ozbiljnu pretnju u Evropi.
Širi se izuzetno brzo zbog snažnog korenskog sistema i može da izazove velika oštećenja na građevinama.
Biljka koja je nekada krasila parkove i bašte danas važi za jednu od najopasnijih invazivnih vrsta u Evropi. Reč je o japanskom dvorniku (Reynoutria japonica), koji je u 19. veku stigao sa Dalekog istoka kao egzotični ukras, a sada pravi ozbiljne probleme gde god se pojavi.
Poreklom iz istočne Azije, ova biljka je u prirodnom okruženju držana pod kontrolom zahvaljujući predatorima. Međutim, u Evropi ih nema – pa se dvornik oteo kontroli i počeo nekontrolisano da se širi.
Danas je prisutan i u Srbiji, naročito uz reke, puteve i zapuštene parcele, gde brzo zauzima prostor i potiskuje druge biljke.
Opasan ispod zemlje, a ne iznad
Na prvi pogled, japanski dvornik podseća na bambus – raste brzo i može dostići visinu i do tri metra. Ipak, prava opasnost krije se ispod površine.
Njegov korenov sistem čine snažni rizomi koji se šire i do nekoliko metara u širinu i dubinu. Dovoljno je da ostane i najmanji deo biljke u zemlji – veličine nokta – da bi ponovo izrasla.
Zbog toga lako prodire kroz pukotine u betonu, asfaltu i temeljima kuća, vremenom izazivajući ozbiljna oštećenja. Osim toga, stvara guste “zidove” vegetacije koji blokiraju svetlost i uništavaju druge biljke, ostavljajući iza sebe gotovo pusto zemljište.
Obara vrednost nekretnine
Koliko problem može da bude ozbiljan, pokazuje primer iz Velike Britanije. Tamo prisustvo japanskog dvornika na placu može da obori vrednost nekretnine i do 20%.
U praksi, to znači desetine hiljada evra gubitka. Banke često odbijaju da odobre stambene kredite za takve kuće dok se ne dostavi plan za uklanjanje biljke, što dodatno komplikuje prodaju.
Iako u Srbiji situacija još nije toliko dramatična, stručnjaci upozoravaju da bi mogla da krene istim putem ako se širenje ne zaustavi na vreme.
Borba koja traje godinama
Rešiti se japanskog dvornika nije nimalo lako. Obično košenje ili čupanje ne daje rezultate – naprotiv, može da pogorša situaciju jer biljka iz ostataka ponovo niče.
Najefikasniji pristup podrazumeva kombinaciju metoda i dugotrajan rad.
Stručnjaci savetuju da se biljka najpre pokosi početkom leta, a zatim, kada ponovo izraste, tretira herbicidima krajem leta ili početkom jeseni. Tada aktivne supstance najlakše dopiru do korena.
Postoje i alternativni načini, poput tretiranja toplom vodom ili parom, ali rezultati variraju u zavisnosti od uslova.
Šta je najisplativije rešenje
Istraživanja u Evropi pokazuju da su jednostavnije metode često i najefikasnije. Tretiranje odgovarajućim herbicidima ima manji uticaj na životnu sredinu i niže troškove nego radikalne metode poput iskopavanja.
S druge strane, mehaničko uklanjanje može biti skupo i rizično, jer rasuti delovi korena lako stvaraju nove biljke.
Jedno je sigurno – borba sa japanskim dvornikom nije kratka. Zahteva strpljenje, preciznost i kontinuitet, jer se ova uporna biljka retko uklanja iz prve.
