Ignac Trebič je poznat kao jedan od najvećih prevaranata svih vremena
Rođen je 1879. godine u Mađarskoj, u bogatoj jevrejskoj porodici, ali se rano okrenuo prevarantskoj karijeri.
Ignac Trebič, čovek koji nosi titulu najvećeg prevaranta svih vremena, bio je čovek čiji je život ličio na roman – pun avantura, prevara i neočekivanih obrta. Za 64 godina proživeo je više nego većina ljudi, neprekidno menjajući identitete, profesije i države u kojima je boravio, a pri tome uspevao da prevari gotovo svakoga s kim je došao u kontakt.
Ignac je rođen u Mađarskoj, u bogatoj jevrejskoj trgovačkoj porodici, koja je živela u gradu Paksu. Na svet je došao 1879. godine kao najmlađi od trojice sinova. Porodica je bila imućna, pa je i njegovo obrazovanje bilo odlično. Kod kuće su govorili jidiš i mađarski, ali je mali Ignac do svoje desete godine već govorio francuski i nemački.
Godine 1887. Trebičevi su se preselili iz mirnog Paksa u velegrad Budimpeštu. Sjaj i brz ritam prestonice potpuno su opčinili mladog Ignaca, koji je sve češće bežao sa časova i pokazivao nemir koji će ga pratiti čitavog života.
Zbog ljubavi napustio školu
Porodica ga je namenila rabinskoj službi i on se tome nije protivio – sve dok se sve nije preokrenulo. Kada je otac izgubio deo bogatstva, a Ignac se zaljubio u glumicu po imenu Ela, odlučio je da napusti školu i postane glumac.
Otac je to doživeo kao izdaju, i od tog trenutka počinje Trebičeva lutalačka i prevarantska karijera. Prema jednim pričama, otac ga je poslao u inostranstvo da zaboravi ljubav, dok druge tvrde da je sam pobegao – sa ukradenim zlatnim satom tetke kojim je platio put.
Od rabina do sveštenika
Prva stanica mu je bio Hamburg u Nemačkoj, gde se preobratio u irsku prezbiterijansku crkvu i upisao teologiju, ali je ubrzo napustio školu zbog nove ljubavi. Zatim je otišao u Montreal u Kanadi, gde je postao prezbiterijanski sveštenik i oženio se, ali se posvađao s crkvom i prešao u anglikansku gde mu je zadatak bio da preobrati Jevreje na hrišćanstvo.
U tome nije imao uspeha, ali jeste u trošenju novca. Kada su ga optužili za proneveru, pobegao je s porodicom u Englesku.
Put u politiku
U Engleskoj je prvo bio seoski paroh, ali želeo je moć i bogatstvo, pa se preselio u London i promenio ime u Ignacijus Timoti Tribič Linkoln. Sprijateljio se s industrijalcem Bendžaminom Routrijem (kom dugujemo i KitKat čokoladicu), koji ga je poslao u Belgiju, dok je širio glasine da radi za britansku tajnu službu. Godine 1910. ušao je u britanski parlament.
Da bi se obogatio, ušao je u naftni biznis u Galiciji i sarađivao s nemačkom i austrougarskom obaveštajnom službom, ali je ubrzo izgubio podršku Britanaca. Otišao je u Rumuniju, a potom se vratio u Englesku, falsifikovao garancije i radio u cenzuri. Kada su ga odbile sve tajne službe, pobegao je u SAD i objavio knjigu "Ispovest jednog međunarodnog špijuna", punu neistina. Uhapšen je 1916. i posle tri godine zatvora proteran iz Britanije.
Od liberala do ekstremiste
Posle izlaska iz zatvora, Trebič se, uprkos jevrejskom poreklu, okrenuo desničarskim pokretima u Nemačkoj.
Bio je učesnik priprema Kappovog puča 1920. godine i putovao u Beč i Budimpeštu da pregovara s austrijskim i mađarskim ekstremistima, uključujući Pronaija Pala. Kada su Austrijanci i Mađari odugovlačili, Nemci su sami pokrenuli puč, koji je propao za pet dana. Trebič je potom pobegao u Čehoslovačku, ali kompromitovan, odlučio je da napusti Evropu.
Poslednja stanica – Kina
Poslednja avantura Ignaca Trebiča odvijala se u Kini. U Šangaju je promenio identitet, pomagao Kuomintangu u nabavci oružja i postao savetnik vojskovođe Vua, ali obećani novac iz Nemačke nikada nije stigao.
Kada je izgubio poverenje, prešao je na stranu japanskih i britanskih obaveštajnih službi i pomogao im da poraze Vua. Proveo je nekoliko godina u budističkom manastiru na Cejlonu, gde se zaredio i napisao knjigu o filozofiji, a potom se vratio u Aziju kao monah Čao Kung, živeći u Šangaju i Pekingu
Vratio se u Aziju i živeo kao budistički monah pod imenom Čao Kung, uglavnom u Šangaju i Pekingu. Umro je 1943. godine u službi japanske okupacione vlasti, a njegova raskošna sahrana okupila je ministre marionetske vlade i hiljade građana.
(Welovebudapest)
