Ovo otkriće je čak 40.000 godina starije od dosadašnjih poznatih drvenih alata
Očuvanje tako starih drvenih predmeta je izuzetno retko i moguće je jedino u specifičnim uslovima
Međunarodni tim naučnika otkrio je štap koji bi mogao biti najstariji drveni alat poznat čovečanstvu. Do sada nikada nisu pronađeni drveni ručni alati ove starosti, a nova otkrića su čak 40.000 godina starija od dosadašnjih rekorda. Istraživači iz Nemačke, Velike Britanije i Grčke pronašli su ove neobične drvene predmete na lokalitetu Maratousa 1 u centralnom Peloponezu u Grčkoj.
Starost koja pomera granice istorije
Starost pronađenih artefakata procenjena je na 430.000 godina, što je iznenadilo tim predvođen profesorkom Katerinom Harvati sa Centra za evoluciju čoveka i paleookruženje Senkenberg na Univerzitetu u Tibingenu, kao i dr Anemike Milks sa Univerziteta u Redingu. Prvi predmet bio je mali komad drveta vrbe ili topole, sa tragovima obrade i verovatno korišćenja, ali nije bilo moguće utvrditi njegovu tačnu namenu.
Štap za kopanje i tragovi divljih zveri
Više informacija pružio je drugi, veći predmet - štap napravljen od debla olše, sa jasno vidljivim znakovima oblikovanja i korišćenja. Naučnici smatraju da je štap najverovatnije služio za kopanje na obali jezera ili za uklanjanje kore sa drveća. Postojao je i treći komad debla, ali tragovi na njemu nisu bili ljudskog porekla, već su pripadali medvedu.
Retkost koja prkosi vremenu
Otkriće je izuzetno retko jer je očuvanje drvenih alata ove starosti veoma neobično. Za razliku od kamenih alata, drveni artefakti mogu opstati samo u specifičnim uslovima tokom dugog vremenskog perioda.
- Najstariji drveni alati pronađeni su na mestima kao što su Velika Britanija, Zambija, Nemačka i Kina, i uključuju oružje, štapove za kopanje i drške alata. Međutim, svi su mlađi od naših nalaza sa Marathouse 1 - ističe profesorka Harvati.
- Otkrili smo najstarije poznate drvene alate do sada, kao i prve takve dokaze iz jugoistočne Evrope. Ovo ponovo pokazuje koliko su uslovi na lokalitetu Maratousa 1 izuzetni za očuvanje nalaza. Činjenica da su veliki grabljivci ostavili tragove u blizini zaklanog slona, pored ljudske aktivnosti, ukazuje na žestoku konkurenciju između njih - zaključila je Harvati.
