Naučnici su postavili kraljevske pingvine na traku za trčanje i došli do zaključka da se na njoj bolje snalaze mršaviji primerci. Ali sa druge strane, puniji pingvini imaju prednost kada se radi o reprodukciji.
Istraživački tim pod vođstvom Astrid Vilener sa Univerziteta u Londonu putovao je na Antarktik kako bi izvršio istraživanje nad kraljevskim pingvinima. Oni mogu da dostignu visinu od jednog metra i da budu teški 16 kilograma, što ih čini drugom najvećom vrstom pingvina.
Deset mužjaka kraljevskih pingvina koji su učestvovali u istraživanju uhvaćeni su kad su se izdvojili iz kolonije i svi su bili teži od 12 kilograma (težina je bila bitna za ovo istražavinje).
Pingvini, koji su serijski monogamni, imaju najduži ciklus razmnožavanja - on traje od 14 do 16 meseci i na svet dolazi samo jedno mladunče. Što je pingvin deblji to je veća šansa da će preživeti svoj post tokom perioda čuvanja jajeta.
- Bez obzira na to, ako su predebeli, pingvini su manje stabilni i laka su meta predatorima. Zato nam je bilo bitno da utvrdimo biomehaniku hoda pingvina - kaže Vilener.
Istraživači su dve nedelje držali uhvaćene pingvine i oni su tokom tog perioda postili, a onda su testirali njihove sposobnosti na traci za trčanje na brzini od 1,4 kilometra na čas pre i posle gojenja.
Ipak, neki pingvini nisu potpuno sarađivali - oni krupniji su pokušavali da sabotiraju naučnike tako što bi legli na traku i pravili pokrete kao da plivaju.
- Većina pingvina je odmah normalno hodala na traci. Kada bi se jednom navikli na brzinu, najčešće bi hodali bez probleam. Ali oni teži primerci nisu uvek sarađivali - legli bi na leđa i pravili pokrete kao da plivaju na traci - kaže Vilener.
Iako su mršaviji pingvini bili okretniji na traci, posle nekoliko pokušaja i oni gojazni bi se navikli i uskladili sa brzinom, iako nisu bili uvek stabilni i često su padali.
Dakle, kada je u pitanju hod, lakši pingvini su stabilniji, ali kako je njihov osnovni način kretanja plivanje, ovo nije velika mana, a višak kilograma je bitan kod čuvanja jaja do izleganja mladunca.
- Gojenje je jedan od adaptivnih mehanizamaa pingvina koji su razvili kako bi preživeli dok čuvaju jaje - kaže ona.
Vilner se nada da će ova otkrića biti od pomoći za zaštitu i očuvanje vrste. Danas kraljevski pingvini nisu ugroženi, ali je u prošlosti bilo perioda kada su bili na ivici istrebljenja.
Pogledajte koliko su pingvini neodoljivi na traci za trčanje:
