Novo istraživanje otkriva najstariji dokaz stomatološkog zahvata na kutnjaku neandertalca starom 59.000 godina iz Sibira.
Na zubu je pronađena duboka rupa za koju se veruje da je napravljena kamenim alatom dok je vlasnik bio živ, što govori o naprednosti neandertalaca.
Neandertalci su možda lečili zube mnogo ranije nego što se verovalo, pokazuju nova istraživanja zasnovana na jednom kutnjaku pronađenom u Sibiru. Naučnici tvrde da je reč o najstarijem poznatom dokazu stomatološkog zahvata u istoriji.
Na zubu, starom oko 59.000 godina, pronađena je duboka rupa za koju istraživači veruju da je napravljena tankim i oštrim kamenim alatom dok je vlasnik zuba još bio živ.
Iako sama pomisao na "zubara iz kamenog doba" deluje bolno, arheolozi smatraju da ovo otkriće pokazuje koliko su neandertalci zapravo bili napredni.
Doktorka Ksenija Kolobova iz Sibirske filijale Ruske akademije nauka izjavila je da ovo otkriće dodatno ruši stare stereotipe o neandertalcima kao primitivnim ljudima.
- Sve više dokaza pokazuje da neandertalci nisu bili brutalni i inferiorni rođaci modernog čoveka, već sofisticirana populacija sa razvijenim razmišljanjem i kulturom. Ovo otkriće dodaje potpuno novu dimenziju njihovom ponašanju – invazivne medicinske zahvate – rekla je ona.
Najstariji poznati stomatološki zahvat
Ovo je prvi dokaz dentalnog bušenja kod vrste koja nije Homo sapiens, a ujedno i najstariji primer takvog postupka – stariji za više od 40.000 godina od svih dosad poznatih.
Zub je pronađen u pećini Čagirskaja u južnom Sibiru, gde su ranije otkriveni ostaci neandertalaca i hiljade kamenih alatki.
Donji kutnjak imao je duboku rupu koja je dopirala do pulpe zuba, a mikroskopski rendgenski snimci pokazali su ozbiljan karijes i promene u mineralizaciji.
Naučnici su zatim sproveli eksperimente na modernim ljudskim zubima i uspeli da naprave gotovo identične rupe koristeći uski alat od jaspisa koji se ručno okretao između prstiju.
Za probijanje dentina bilo je potrebno između 35 i 50 minuta neprekidnog rada.
- Mora da je bilo strašno bolno, rekla je Kolobova.
"Početak lečenja kanala korena"
Profesor Džastin Durham sa Univerziteta u Njukaslu, koji nije učestvovao u istraživanju, ocenio je da je posao urađen "sasvim pristojno".
- Da ovo ocenjujem studentu stomatologije, ne bih dao čistu desetku, ali s obzirom na uslove, impresivno je - rekao je on.
Prema njegovim rečima, zahvat je verovatno kratkoročno ublažio bol.
- Kada se unutar zuba stvori infekcija, pritisak izaziva intenzivan pulsirajući bol. Ako napravite veliku rupu u zubu, kao što je uradio ovaj neandertalski "zubar", taj pritisak se smanjuje, objasnio je Durham.
Dodao je i da moderni stomatolozi danas koriste dijamantske burgije koje rade brzinom većom od 40.000 obrtaja u minuti kako bi probili spoljašnji sloj zuba.
- Zato je ovo neverovatno dostignuće. Za mene je to dokaz veoma naprednog razmišljanja i izuzetnih veština.
Pacijent je preživeo zahvat
Istraživači veruju da je pacijent neko vreme živeo nakon zahvata, pošto tragovi habanja pokazuju da je nastavio da koristi zub prilikom žvakanja.
Međutim, pošto rupa nije bila zatvorena, zub je verovatno ostao podložan hroničnim infekcijama. Ranija istraživanja već su pokazala da su neandertalci brinuli o bolesnim i povređenim članovima zajednice. Među poznatim primerima su muškarac sa deformisanim nogama i usahlom rukom, kao i dete sa Daunovim sindromom koje je doživelo najmanje šest godina.
Nova studija sada ukazuje ne samo na brigu i saosećanje, već i na neverovatnu izdržljivost samog pacijenta.
- Ono što me najviše fascinira jeste koliko je taj neandertalac morao da bude mentalno snažan. Verovatno je znao da je bol tokom zahvata gori od same upale, ali da će biti privremen i da mora da ga izdrži – rekla je doktorka Lidija Zotkina, koautorka istraživanja, a preneo Gardijan.
