Britanski bračni par lord i lejdi Lukan, koji se nalazio u središtu afere zbog krvavog brutalnog ubistva, decenijama je zaokupljao pažnju britanske javnosti. Seks i nasilje u visokom društvu uvek su zanimljivi, a ovaj slučaj je povrh svega obavijen misterijom: osumnjičeni počinilac ubistva lord Lukan nestao je bez traga i 43 godine ga niko nije video.
Njegova supruga, lejdi Veronika Lukan, preminula je 2017, u 80. godini života. Svojevremeno je preživela nekontrolisani suprugov izliv besa prilikom koga je, ni kriva ni dužna, stradala dadilja Sandra Rivet.
Lejdi Lukan je poslednja videla lorda Ričarda Džona Bingama nakon što ju je napao i potom ubio dadilju. To ubistvo se nadvilo kao senka nad životom grofice. Otuđila se od porodice i dece koji su je, kako je tvrdila, smatrali odgovornom za muževljevu smrt.
Tek u poslednjim godinama života rešila je da se javno uhvati u koštac s prošlošću: snimljen je dokumentarni film pod naslovom "Istina o mom suprugu".
Sandra Rivet, devojka koja je čuvala troje njihove dece, ubijena je starom olovnom vodovodnom cevi u podrumu njihove kuće. Kada se zaposlila kao dadilja u njihovoj kući, ona je uvučena u vrtlog njihovog odnosa punog nasilja.
Lord Lukan, profesionalni glumac i težak alkoholičar, ubio je dadilju u napadu besa. Podivljali muškarac je navodno bio toliko van sebe da je od Rivetove pomislio da je njegova supruga.
Glamuirozni par je vodio bizaran život, pa je lejdi Lukan, između ostalog, priznala da ju je muž redovno kažnjavo štapom. Uprkos tome, stiče se utisak da je volela muža:
- Mogao je i jače da me udari. Bili su to umereni udarci. Mora da ga je to uzbuđivalo. Posle toga je spavao sa mnom - kaže lejdi Lukan.
Napad ludila
U memoarima je opisala sledeću epizodu:
- Jednog dana, neposredno posle mog 34. rođendana, otvorila sam orman i u ugledala štap - jedan kraj je bio uvijen u zavoje. Otišla sam da ga pitam šta je to i videla da se ceri. U tom momentu sam pomislila: "O, bože, on je lud."
Nije to bio prvi put da je imala osećaj da njen suprug nije "pri sebi", ali je prvi put posumnjala u njegov razum.
- Nisam ni stigla da ga pitam za štap, a on je rekao: "Batinama ću ti izbiti ti te bubice iz glave". Naredio mi je da se skinem i presamitim preko stolice, a zatim me je deset puta štapom istukao po zadnjici - napisala je.
Posle toga su imali seksualni odnos.
- Kada smo završili, razgledao je povrede koje mi je naneo i nežno me ljubio. Zašto sam mu sve to dozvolila? Mogu samo da kažem da sam tada bila veoma slaba.
U memoarima se seća i ovog napada:
- Stajala sam ispred gardrobe kada me je neko udario nečim tvrdim po glavi. Vrisnula sam. Glas je rekao: "Umukni!". Samo što sam primetila da je napadač moj rođeni muž, gurnuo mi je tri prsta u grlo.
Hteo je da je zadavi i izbije joj oči, a ona ga je preklinjala da je ne ubije. Ipak je nekako došao sebi.
- Zbog ovoga će me strpati lu ludnicu - rekao je.
Nekako ga je ubedila da joj donese čašu vode i iskoristila priliku da pobegne u obližnji pab. Barmen je rekao da je imala tešku povredu na glavi i da je bila oblivena krvlju.
- Mislim da mi je slomljen vrat. Hteo je da me zadavi - rekla je i neprestano vikala: "Moja deca, moja deca!"
"Hrabar čovek"
Pre nego što je njen suprug ubio dadilju, lejdi Lukan je uzimala "veoma jake" droge. Njihov odnos je u to vreme bio veoma loš i strahovala je da će je strpati u "ludnicu". Uprkos tome imali su "normalan" seksualni život - uz epizode šokantnog nasilja, poniženja i njegove bolesne potrebe za kontrolom.
O nestanku njenog muža postojale su brojne teorije, uključujući i onu da su ga rođaci ubili zbog sramote koju je naneo porodici, a njegove ostatke dali tigru koga su u to vreme držali kao kućnog ljubimca.
Lejdi Dankan nije verovala u te priče. Njegov automobil je kasnije nađen u Njuhejvenu u Istočnom Saseksu, prazan i prepun krvi.
- Mislim da se ukrcao na feribot i skočio u more usred Lamanša, odmah iznad kobilice kako ne bi našli njegove ostatke.
Mislim da je bio prilično hrabar - izjavila je.
