Da je oporavak ugroženih vrsta moguć, pokazuje primer modrovrane u Srbiji. Iako je nekada bila obična ptica u dolinama i pobrđu širom zemlje, krajem 20. veka populacija se naglo smanjuje usled gubitka povoljnih staništa i strdanja na seobi. Modrovrana je ptica otvorenih terena, najčešće nizijskih livada i pašnjaka, koji su dobrim delom preorani, a poseban problem predstavlja nestanak starih stabala u kojima se gnezdi.
Ovoj retkoj ptici za opstanak su potrebna dobra staništa za lov na krupne insekte i druge sitne životinje, kao i stara stabla sa dupljama za gnežđenje. Upravo takva staništa nestaju širom Evrope, ali i u Srbiji, zbog čega je modrovrana sve manje, prenosi RINA.
"Aktivnosti na zaštiti modrovrane deo su projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni Inkubator“ koji se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije. U okviru projekta napravljeno je i postavljeno 100 novih kućica za gnežđenje ove ugrožene vrste, a održana su predavanja o modrovranama sa decom iz škola u Novom Miloševu, Bačkoj Topoli, Temerinu i Paliću. Nove kućice postavljene su u svim delovima Srbije gde se modrovrane gnezde – na severu i istoku Bačke, na području celog Banata, u okolini Barajeva i u Negotinskoj krajini. Na ovaj način obnovljena je zaliha kućica koje su poslednjih dve decenije gotovo jedina mesta za gnežđenje ugrožene modrovrane i koje su njenu populaciju spasile od iščezavanja", rekao je dr Dimitrije Radišić, sa Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno matemetičkog fakulteta u Novom Sadu i član Grupe za zaštitu modrovrane.
Za opstanak modrovrane kritičan je bio period oko 2000. godine kada je u celoj Vojvodini preostalo oko 15 parova u okolini Subotice. Srećom, modrovrane rado prihvataju veštačke kućice za gnežđenje, ukoliko su postavljene na odgovarajućim mestima blizu dobrih terena za lov. Populacija u Srbiji se od 2000. godine oporavila i porasla na oko 300 parova, od kojih se više od 90% gnezdi u veštačkim kućicama. Od 2000. godine, u Srbiji je postavljeno oko 1000. kućica za gnežđenje, koje se redovno obilaze i popravljaju u slučaju potrebe.
„Srećni smo jer smo dobili priliku da obnovimo zalihe kućica za modrovrane u Srbiji. Naša populacija zavisi od kućica i bez ovakvih projekata lako bi propali rezultati koje smo postigli u prethodnih 20 godina rada na zaštiti. Iako se se brojnost značajno povećala, modrovrana je u Srbiji još uvek ugrožena vrsta, a njen opstanak zavisi od naših aktivnosti“, rekao je Radišić.
Kućice u Srbiji se redovno obnavljaju i nadziru, a dosadašnje aktivnosti finansirane su iz više različitih programa, od kojih su većina međunarodni projekti zaštite.
Ipak, u 2020. godini sredstva za program zaštite modrovrane nisu postojala, zbog čega su članovi neformalne Grupe za zaštitu modrovrana konkurisali za sredstva iz projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni Inkubator“ koji se sprovodi u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.
