U prošlosti su partnerstva često bila stvar dogovora i kompromisa, dok danas pojedinci brže odustaju zbog visokih očekivanja i manjka strpljenja
Diskusija na društvenim mrežama pokazuje podeljena mišljenja – neki su nostalgični za prošlim vremenima, dok drugi smatraju da je danas nemoguće pronaći idealnog partnera
"Razmišljam i jednostavno mi ne ide u glavu da toliko stvari mora da se poklopi", priznaje mladić iz Beograda, osvrćući se na moderne izazove traženja partnera. I dok su mu prijatelji govorili da "uvek postoji neko za svakoga", on tvrdi da realnost izgleda daleko komplikovanije.
Kako on tvrdi, lista zahteva deluje gotovo neverovatno - prvo mora da postoji fizička privlačnost, zatim usklađene energije koje omogućavaju da par može da provodi vreme zajedno, potom normalnost u ponašanju, izgradnja poverenja, seksualna kompatibilnost, finansijsko uklapanje, zajednički životni ciljevi… i verovatno još pedeset drugih sitnica koje bi trebalo da se poklope.
- Baš mi zvuči nezanimljivo da postoji osoba sa kojom bi sve ovo moglo da se poklopi - dodaje on.
On se pita – da li je ovako oduvek bilo? Ili su društvene mreže i savremeni standardi podigli letvicu do nenormalnih visina?
- Na ulici ne znaš ko je od koga luđi i ko ima više falinki - primećuje, dok opisuje savremeni haos traženja partnera.
"Nekada je partnerstvo bilo trgovina"
Diskusija na ovu temu na društvenim mrežama brzo je izazvala niz reakcija – od nostalgičnih osvrta na vreme naših baba i deda do komentara mladih koji tvrde da je danas gotovo nemoguće pronaći partnera koji nam odgovra u svemu.
"Što se tiče života onih koji pišu ovde, da – oduvek je bilo tako. Što se tiče života naših baba i deda, ranije je partnerstvo često bilo trgovina, i to uglavnom trgovina njihovih roditelja, a ne lična odluka. Klinci obično kreću sa tim da žele sve što je pobrojano na listi "savršene veze", a vremenom spuštaju kriterijume. Ne da bi nužno našli nekoga, već što s godinama neke stvari počinju da im se čine nebitnijim", napisao je jedna muškarac, dok je drugi dodao:
"Ranije su ljudi bili spremniji na kompromis i da trpe jedni druge kada je teško, jer su društvene norme i ekonomska situacija bile takve. Sada, čim malo nešto nije u redu, mi idemo dalje – i neretko ostajemo sami. Još smo u vremenu gde se potencira da svi mi moramo sebe staviti uvek na prvo mesto. Da li je to loše? Sve zavisi od toga šta želiš i kakva si osoba. Moj komšija je sam, nema dece, ima hobije, nema devojku – i srećan je kao svinja u blatu. Ako želiš muža ili ženu, moraš biti spreman da prihvatiš neke stvari i da ne pokušavaš da menjaš osobu. A to je sve teže jer danas imamo manje strpljenja.
