Mata Hari je ostala legenda i inspiracija za bezbroj knjiga, filmova i TV serija, a njen lik simbolizuje ženu špijuna i zavodnicu
Kasnija istraživanja i deklasifikovani dokumenti sugerišu da je bila žrtveno jagnje i propagandni instrument francuskih vlasti
Da li ste se ikada zapitali ko je zapravo bila najveća femme fatale sa početka prošlog veka? Odgovor leži u uzbudljivoj i tragičnoj životnoj priči Mate Hari - najpoznatije kurtizane i špijunke u pop-kulturi, koja je rođena na današnji dan, 7. avgusta 1876. godine.
Rođena pod imenom Margareta Zel, u Pariz je stigla 1903. godine, kada je imala 27 godina. Iza sebe je ostavila rodnu Holandiju i supruga, pomorskog oficira Rudolfa Mek Leoda, koji je bio stariji od nje pune dve decenije. Njihovo dvoje dece, nažalost, preminulo je u ranoj mladosti.
U potrazi za srećom i novim početkom, prvo se oprobala kao model kod slikara Oktava Giljoneta, ali joj to iskustvo nije prijalo. Ubrzo je počela da nastupa u privatnim salonima pod imenom Lejdi Mek Leod, da bi ubrzo stekla planetarnu slavu pod pseudonimom Mata Hari - što na malajskom jeziku znači "sunce" ili "oko dana".
Bila je izuzetno vešta u indijskim plesovima o kojima zapravo nije znala ništa, već ih je, prema svedočenju savremenika, sama izmišljala na sceni. Postala je ljubavnica milionera i industrijalca Emila Gimea, a nizala je afere sa mnogim bogatašima i plemićima. Tokom Prvog svetskog rata putovala je po Engleskoj, Francuskoj, Holandiji i Španiji, radeći kao kurtizana mnogih visokih oficira.
Uspon i kobna greška
Nakon nekoliko godina slave, interesovanje za njene usluge je počelo da opada, pa je zapala u teške finansijske probleme. U njenom očaju tajne službe su prepoznale priliku, svesne da im upravo ona može otvoriti vrata do najuticajnijih ljudi tog vremena.
Mata Hari je tako počela da radi kao špijun najpre za Nemce, a potom i za Francuze, dobivši šifrovano ime agent H 21. Po povratku u Pariz upoznala je kapetana Žorža Ladua iz francuske vojne kontraobaveštajne službe, koji joj od samog početka nije verovao. Verujući da je nedodirljiva zbog prijateljstava sa ministrima, prihvatala je zadatke koje joj je Ladu davao, nesvesna da se nalazi pod stalnim nadzorom.
Prekretnica se dogodila leta 1916. godine, kada se pojavila u kancelariji kontraobaveštajne službe na bulevaru Sen Žermen kako bi zatražila propusnicu za Vitel, gde je Francuska gradila vojni aerodrom. Propusnicu je dobila, ali taj potez joj je konačno zapečatio sudbinu.
Nakon godinu dana, 13. januara 1917. godine, uhapšena je pod optužbom da je nemački špijun. Ratno veće osudilo ju je na smrt 24. jula, a 15. oktobra 1917. godine, u 41. godini života, pogubio ju je streljački vod u predgrađu Pariza.
Žrtveno jagnje ili stvarna pretnja?
Decenijama kasnije, britanska služba MI5 deklasifikovala je dokumente sa njenog saslušanja iz 1915. godine. Britanci su zaključili da Nemcima uopšte nije odavala važne informacije i da je nemačku ponudu smatrala samo lakim načinom za "dodatnu zaradu".
Vesli Vark, stručnjak za bezbednost sa Univerziteta u Otavi, navodi da Mata Hari o politici nije znala gotovo ništa. Dokumenti koji su javnosti postali dostupni 2017. godine navele su mnoge istoričare na zaključak da je ona bila samo "žrtveno jagnje" - iskorišćena kako bi se pred javnošću opravdali ogromni gubici Francuske na frontu i prikrili promašaji sopstvenih tajnih službi.
Istoričar Leon Širman, koji je preminuo 2003. godine, tvrdio je u svojim knjigama da su francuske vlasti u potpunosti režirale suđenje i manipulisale njenim iskazom radi propagande. Na osnovu Širmanovih dokaza, pariski advokat Tibo de Monbrijal zvanično je zatražio reviziju suđenja, ali je taj zahtev odbijen.
Legenda koja živi
Zahvaljujući njenoj ogromnoj slavi, njen pseudonim postao je univerzalni simbol za ženu špijuna i kurtizanu.
Prva biografija o njoj napisana je samo nekoliko nedelja nakon njenog pogubljenja 1917. godine. Od tada do danas, Mata Hari je bila inspiracija za više od 250 biografija, romana, TV serija i filmova — od kojih je najpoznatije filmsko ostvarenje iz 1931. godine, u kom je njen lik tumačila čuvena Greta Garbo.
