Psi često donose krpelje u kuću nakon boravka u prirodi ili dvorištu, čime postaju "trojanski konji" za ove parazite
Krpelji se lako zakače za pse zbog njihove dlake, toplote i mirisa, kao i ponašanja poput njuškanja i prolaska kroz žbunje
Svaki odlazak psa u prirodu ili čak u dvorište može da donese više od blata na šapama. Stručnjaci upozoravaju da se sa porastom populacije krpelja sve češće dešava da kućni ljubimci postaju "prevozno sredstvo" za ove parazite, koji potom završavaju i u domaćinstvima.
Biološkinja dr Laura Ferguson sa Univerziteta Akaida u Kanadi i dr Kejti Klou, istraživačica u okviru "One Health" programa na Univerzitetu Gelf, prate zabrinjavajući trend širenja krpelja širom Severne Amerike i sve češćih kontakata sa psima. Kako objašnjavaju, problem ne prestaje u trenutku kada se pas vrati kući – krpelji tada mogu završiti i u životnom prostoru ljudi.
Stručnjaci ističu da psi nisu nužno više privlačni krpeljima od drugih životinja, ali imaju kombinaciju faktora koja ih čini idealnim domaćinima.
Kako navodi Ferguson, psi emituju ugljen-dioksid, imaju dlaku na koju se krpelji lako zakače, kao i toplotu i mirise koji im odgovaraju. Pored toga, njihovo ponašanje ih često dovodi direktno u rizična područja.
"Vole da njuškaju i trče kroz žbunje, gde krpelji vrebaju", kaže Klou, objašnjavajući da psi bez ustručavanja prolaze kroz visoku travu i šumske predela gde se krpelji nalaze.
Vrste krpelja koje napadaju pse
U zavisnosti od regiona, najčešće vrste krpelja koje napadaju pse uključuju crnonoge (jelenske) krpelje, američke pseće krpelje i tzv. lone star krpelje.
Svaka od ovih vrsta može prenositi ozbiljne bolesti, uključujući Lajmsku bolest, erlihiozu, anaplazmozu i pegavu groznicu Stenovitih planina, koje mogu pogoditi i životinje i ljude.
Broj krpelja povećava se i zbog klimatskih promena
Stručnjaci upozoravaju da se broj krpelja povećava i zbog klimatskih promena. Ferguson navodi da su zime sve blaže, dok su proleće i jesen topliji i duži, što produžava period njihove aktivnosti i povećava šanse za preživljavanje. Dodatno, promene u korišćenju zemljišta, širenje naselja i promene staništa divljih životinja doprinose većem broju domaćina, poput jelena i sitnih sisara, što pogoduje razmnožavanju krpelja.
Krpelji ne skaču i ne lete, već čekaju na vrhovima trave i žbunja u tzv. "questing" pozi, sa prednjim nogama podignutim u vazduh. Na njima se nalaze receptori koji im pomažu da osete prisustvo domaćina, a čim životinja prođe pored njih, lako se zakače.
Kada se nađu na psu, krpelji ne moraju odmah da se pričvrste za kožu, već mogu satima da se kreću kroz dlaku tražeći pogodno mesto za ujed. Upravo taj period čini pse "trojanskim konjima", jer mogu uneti krpelje iz spoljašnje sredine pravo u dom. Kada uđu u kuću, krpelji koji se još nisu zakačili mogu pasti na nameštaj, tepihe ili krevete.
Iako većina krpelja ne preživljava dugo u zatvorenom prostoru zbog niske vlažnosti, postoji izuzetak – smeđi pseći krpelj, koji može opstati i razmnožavati se u kućnim uslovima.
Zaštita zahteva kombinovani pristup
Stručnjaci naglašavaju da zaštita zahteva kombinovani pristup. Veterinarski preparati protiv krpelja, uključujući oralne lekove, spot-on tretmane i ogrlice, smatraju se veoma efikasnim, ali ne i savršenim rešenjem. Zbog toga se preporučuje kombinovanje više metoda zaštite.
1. Tokom sezone krpelja, koja uključuje proleće, rano leto i jesen, savetuje se izbegavanje gustog rastinja i visoke trave, kao i držanje pasa na uređenim stazama. Nakon svake šetnje neophodan je detaljan pregled psa, naročito u predelima kao što su uši, vrat, pazuh, prepone, prostor između prstiju i ispod ogrlice.
2. Dodatna mera zaštite je i uspostavljanje rutine pregleda na ulazu u kuću, kako bi se krpelji uklonili pre nego što uđu u životni prostor. Takođe se preporučuje redovno četkanje pasa, posebno kod dugodlakih rasa.
3. U domaćinstvu je važno redovno usisavanje, naročito oko ulaza i mesta gde pas boravi, kao i pranje posteljine u vrućoj vodi. Krpelji teško opstaju u zatvorenom prostoru, ali pažnja je i dalje potrebna zbog mogućnosti da pojedine vrste prežive.
4. Dodatno, uređenje dvorišta može smanjiti rizik - kratko održavana trava, uklanjanje lišća i postavljanje barijera od šljunka ili drvne sječke između šume i travnjaka otežavaju kretanje krpelja prema kući.
Stručnjaci poručuju da krpelji nisu samo neprijatnost, već i vektori bolesti, te da njihovo širenje predstavlja sve veći javnozdravstveni izazov. Ipak, kombinacija veterinarske zaštite, redovne kontrole i pravilnog održavanja okoline značajno smanjuje rizik za pse i njihove vlasnike.
(Popsci)
