Nekada je ideja da i ljudi bez visokog obrazovanja mogu da čitaju, pišu, beleže svoje misli i razumeju svet oko sebe bila revolucionarna.
Među vladarima koje istorija pamti po ratovima, osvajanjima i velikim građevinama, korejski kralj Sejong Veliki zauzima posebno mesto: ostao je voljen zato što je, umesto da znanje čuva za dvor i učenu elitu, pokušao da ga približi običnom čoveku. Njegovo najvažnije nasleđe je pismo hangul, sistem osmišljen za korejski jezik, lakši za učenje od kineskih znakova kojima se tada služila obrazovana klasa.
Ovo je priča o jednom voljenom kralju koji je svom narodu dao glas, promovisao nauku i humanost, čiji se lik i delo i danas slave.
Ko je bio kralj Sejong?
Kralj Sejong jedan je od samo dvojice vladara u korejskoj istoriji čijem je imenu dodat pridev Veliki. On je bio četvrti vladar dinastije Joseon i jedan od onih retkih istorijskih likova koji u kolektivnom sećanju nisu ostali samo kao moćni vladari, već kao dobročinitelji.
Vladao je Korejom u petnaestom veku i danas se smatra jednim od najvećih, ako ne i najvećim korejskim kraljem. Sejong je nazivan Velikim ne samo zbog političke stabilnosti i snažne države, već i zbog toga što je vladavinu shvatao kao odgovornost prema ljudima. Bio je učen i radoznao, a umesto laskavcima okružio se misliocima, naučnicima i stručnjacima. Njegov dvor bio je mesto na kome su se razvijali medicina, astronomija, štamparstvo, poljoprivreda, muzika i tehnologija.
Lik ovog prosvećenog vladara nalazi se na novčanici od 10.000 vona, a u samom srcu Seula, na trgu Gwanghwamun, podignuta mu je velika statua: kralj sedi mirno, sa knjigom Hunminjeongeum Haeryebon u ruci, dok su ispred postolja prikazani i izumi koji podsećaju na naučni procvat njegovog doba, poput sunčanog sata, kišomera i armilarne sfere.
Ipak, njegovo najtrajnije nasleđe nije izum ili predmet, već ideja da pismenost ne sme biti privilegija malobrojnih. Upravo iz te ideje rodiće se hangul.
Šta je Hangul?
Hangul je korejsko pismo, danas prepoznatljivo po urednim slogovnim blokovima koji se sastoje od jednostavnih glasovnih elemenata.Ovaj fonetski sistem osmišljen je tako da znakovi predstavljaju glasove, pa se reči mogu zapisivati onako kako se izgovaraju. U savremenom obliku ima 24 osnovna slova, 14 suglasnika i 10 samoglasnika, a njegova logika je toliko jasna da se često navodi kao jedno od najbolje osmišljenih pisama na svetu.
Pre hangula, u Koreji su se u pismenoj komunikaciji oslanjali na kineske znakove i prilagođavali ih korejskom jeziku. Problem je bio u tome što kineski i korejski imaju drugačiju strukturu, gramatiku i izgovor, pa je zapisivanje korejskog jezika tuđim sistemom bilo teško, sporo i dostupno uglavnom obrazovanoj eliti. Za obične ljude je tako pismenost je zato često ostajala nedostižna. Sejong je hangul zamislio upravo kao rešenje za taj jaz: pismo dovoljno jednostavno da ga narod može naučiti, ali dovoljno precizno da verno zapiše korejski govor.
Kako se “primilo” novo korejsko pismo
Da bi novo pismo zaista stiglo do ljudi, nije bilo dovoljno samo ga proglasiti. Godine 1446. objavljena je knjiga Hunminjeongeum, svojevrsno uputstvo za upotrebu novog pisma: objašnjavala je zašto je nastalo, kako se slova izgovaraju, po kojim pravilima funkcionišu i kako se slažu u slogove.
U predgovoru za Hunminjeongeum objasnio je da se korejski govor razlikuje od kineskog, pa se zato ne može lako zapisivati kineskim znakovima. Posebno ga je, kako navodi, žalostilo to što obični ljudi često ne mogu da izraze ono što misle i žele. Zato je stvorio 28 slova, sa željom da ih „svako lako nauči” i koristi u svakodnevnom životu.
Usvajanje, ipak, nije išlo preko noći. Kineski znakovi su još vekovima ostali dominantni u zvaničnim dokumentima, a hangul je status državnog pisma dobio tek 1894. godine. Ali njegova snaga bila je upravo u tome što je poput vode nezaustavljivo ulazio tamo gde je bio najpotrebniji: u pisma, svakodnevne beleške, porodičnu komunikaciju, književne i praktične tekstove. Koristili su ga ljudi različitog statusa, od članova kraljevske porodice do robova, kako bi svi mogli da pišu molbe, žalbe i privatna pisma. Tako je hangul, mnogo pre nego što je formalno pobedio u kancelarijama države, već počeo da osvaja stvarni život.
Južna Koreja je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njen paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
