Ako ste mislili da je život u Beogradu isti kakav je bio pre pandemije koronavirusa - probajte da odete na mesec, dva i videćete da se opasno varate. Pre dva dana sam se vratio u glavni grad u kome živim već osam godina i mogu da vam kažem samo jedno - nešto se čudno dešava!
Došao sam iz mesta gde je samo jedna osoba obolela od korone u grad koji je do malopre bio jedno od najvećih žarišta. Po izlasku iz autobusa ušao sam u gradski prevoz. Svi nose maske. Ćute. Tek po neki klinac se smeje sa drugarom.
Svi sede na jednom sedištu dok je drugo slobodno.
Ulice su jezivo prazne u odnosu na prepoznatljivu beogradsku gužvu posle 16h. Kao da je neko uzeo magični štapić i sve usporio. Konačno imam osećaj da živim u svom rodnom gradu, iako sam u Beogradu. Dan traje duže jer svuda brže stižem prevozom. Međutim, na ulicama odavno nije bilo više ljudi, i u parkovima takođe. Što mi je vrlo drago da vidim.
To je jedna od paralela između mog rodnog grada od 30.000 ljudi i glavnog grada Srbije. Imam osećaj da su svi pobegli negde u vikendice, na selo, posvetili se porodici i poljoprivredi. Nema više trubljenja i nervoze u saobraćaju. Vozači su ljubazniji nego ikad pre, poštuju savete, a putnici ulaze na prva i izlaze na druga i treća vrata.
Bicikl je verovatno najtraženije prevozno sredstvo, i mislim da Beogradu odavno nije bila potrebnija biciklistička staza po čitavom gradu. Kao da sam se probudio iz kome posle dužeg vremena i vratio se u neki grad koji ne poznajem. Podsećam, sve ovo sam primetio za samo dva dana po povratku u Beograd. Možda smo ipak naučili mnogo toga, jer, ruku na srce, uvek će biti onih koji ne poštuju savete, ne podnose autoritet i jedva su čekali kraj vanrednog stanja da se ponovo vrate u kafiće pune dima i ljudi koji jedni drugima dišu za vrat.
Odlagao sam trenutak da krenem za Beograd jer sam bio pod utiskom od pre dva meseca. Gužvama, radovima koji su na svakom ćošku i nervozom koja je pojela svakog čoveka sa kojim delim prevoz, radno mesto i stan. Možda je ovo što se desilo i dešava se samo opomena da se vratimo pravim vrednostima i konačno shvatimo šta znači: Ne brže od života.
Kažem, možda.
