Mehaničar je izneo teoriju da je vlasnik pokušao prikriti skup kvar tako što je auto prijavio kao ukraden i potopio ga, kako bi naplatio osiguranje
U toku pregleda primećeno je i da nedostaje jedna potisna šipka, kao i tragovi prethodnog otvaranja motora, što je sugerisalo mogući raniji kvar
Šta očekivati kada otvorite motor automobila koji je skoro četiri godine proveo pod vodom? Gomilu rđe i delove spremne za otpad verovatno bi bio prvi odgovor. Upravo je to očekivao i iskusni mehaničar kada je počeo da rastavlja 6,2-litarski V8 iz Ševrolet Kamara, ali ga je duboko u njegovoj unutrašnjosti dočekalo veliko iznenađenje.
Erik sa popularnog Jutjub kanala I Do Cars specijalizovao se za rastavljanje uništenih i teško oštećenih motora kako bi otkrio šta ih je dokrajčilo. Kroz njegove ruke prošli su brojni neobični primerci, ali motor iz Ševrolet Kamara iz 2011. godine imao je priču kakva se ne viđa često.
Četiri godine pod vodom
Kamaro je skoro četiri godine proveo potopljen u reci Ohajo. Kada je 6,2-litarski L99 V8 napokon stigao do Erika, već spolja je bilo jasno da ga čeka ozbiljan posao.
Mottor je bio teško zarđao i prekriven korozijom. Nakon nekoliko godina pod vodom bilo bi sasvim logično pretpostaviti da u njemu više nema gotovo ničega vrednog spasavanja.
Međutim, rastavljanje je pokazalo nešto sasvim drugo.
Motorno ulje kao spasilac
Kako je mehaničar skidao deo po deo, postajalo je jasno da voda nije jednako uništila ceo motor. Pojedini unutrašnji delovi ostali su prekriveni motornim uljem, a upravo ih je taj sloj donekle zaštitio od vode i teške korozije.
Razlika između spoljašnjosti i nekih unutrašnjih komponenti bila je ogromna - motor je izgledao kao da je godinama ležao na dnu reke — što je prema njegovoj istoriji upravo i bio slučaj.
Iznutra su određeni delovi bili u stanju koje Erik očigledno nije očekivao.
Posebno ga je iznenadila radilica. Uprkos skoro četvorogodišnjem boravku motora pod vodom, procenio je da bi je još uvek bilo moguće spasiti i ponovo iskoristiti nakon odgovarajuće obrade. Za motor koji je godinama bio potopljen, to je prilično neverovatan rezultat.
Ali onda je rastavljanje dobilo potpuno novi smer.
Misterija sumnjivog kvar
Erik je tokom pregleda ventila primetio nešto neobično — nedostajala je jedna potisna šipka.
To samo po sebi nije izgledalo kao posledica boravka u reci. Još sumnjivije bilo je stanje odgovarajuće klackalice ventila, na kojoj nije osetio zategnutost kakvu bi očekivao. Tu je počeo da sklapa moguću priču o tome šta se sa Kamarom dešavalo pre nego što je završio pod vodom.
Njegova teorija je da je automobil možda imao problem sa podizačem ventila. Takav kvar može uzrokovati karakteristično lupkanje motora i zahtevati skupu popravku. Erik je posumnjao da je neko namerno uklonio potisnu šipku kako bi utišao problematični ventil. Motor bi u tom slučaju i dalje mogao da radi, iako ne pravilno, uz izostanak paljenja u jednom cilindru.
Pritom je primetio još jedan detalj: poklopac ventila skinuo se neuobičajeno lako, što je po njegovom mišljenju moglo da znači da je neko motor već otvarao pre nego što je automobil završio u reci.
Misteriozna priča
A onda je priča postala još čudnija. Prema podacima iz Carfax izveštaja koje navodi Autoblog, za automobil je navodno istog dana prijavljena krađa i evidentirana isplata osiguranja.
Eriku je to, zajedno sa potisnom šipkom koja nedostaje i tragovima ranijeg otvaranja motora, bilo dovoljno da iznese veoma zanimljivu teoriju: posumnjao je da je neko možda pokušao da prikrije skup kvar, prijavio automobil kao ukraden, a zatim ga namerno odvezao u reku kako bi bio proglašen totalnom štetom.
Važno je naglasiti da je reč o mehaničarevoj teoriji na osnovu tragova koje je pronašao i podataka koji su pratili automobil — nije dokazano da se događaj zaista odigrao upravo tako. Međutim, tragovi su pretvorili ovo rastavljanje iz običnog pregleda potopljenog motora u svojevrsnu automobilsku detektivsku priču.
Kako je uopšte nešto preživelo četiri godine pod vodom?
Odgovor se velikim delom krije upravo u ulju. Tamo gde je uljni film ostao na metalnim komponentama, voda nije mogla jednako agresivno da deluje na površinu metala. Zato su neki delovi prošli mnogo bolje od komponenti koje su godinama bile direktno izložene vodi.
Važno je i u kakvim je okolnostima automobil završio pod vodom:
- Ugašen motor: Motor koji je ugašen pre potapanja može pretrpeti potpuno drugačiju vrstu štete.
- Motor u radu (Hidraulični udar): Ako voda uđe u cilindre dok motor radi, može doći do hidrauličnog udara. Budući da se voda, za razliku od smeše vazduha i goriva, praktično ne može komprimovati, klip koji velikom silom pokušava da nastavi svoj hod može saviti klipnjaču ili izazvati još ozbiljnije mehaničko uništenje.
Ovde je najveći neprijatelj očigledno bilo nešto drugo — vreme, voda i korozija.
I upravo zato je rezultat rastavljanja toliko zanimljiv. Nakon skoro četiri godine provedenih u reci, niko nije očekivao da bi se iz tog 6,2-litarskog V8 motora išta ozbiljno moglo ponovo iskoristiti. A onda je mehaničar došao do radilice i drugih unutrašnjih delova koji su pokazali koliko jednostavan sloj motornog ulja može da znači kada je metal godinama izložen vodi.
Na kraju se tako najveće iznenađenje nije krilo u tome koliko je motor bio uništen, nego u tome koliko je toga uspeo da sačuva.
(tportal.hr)
