Kina izgradila novu železničku stanicu "Chongqing East" u gradu Čongking, koja se smatra najvećom na svetu
Stanica ima osam nivoa, 15 perona, 29 železničkih linija, i integriše više vrsta transporta
Kina je još jednom pomerila granice kada je reč o infrastrukturnim megaprojektima. U gradu Čongkingu izgrađena je nova železnička stanica "Chongqing East", koja se već sada smatra najvećom na svetu.
Ova ogromna saobraćajna tačka prostire se na čak 1,22 miliona kvadratnih metara, što je višestruko više od poznatih svetskih stanica poput "Grand Central" u Njujorku ili "Leipzig Hauptbahnhof" u Nemačkoj.
Za lakše poređenje, stanica pokriva površinu veću od više od 170 fudbalskih terena i veća je od dva Vatikana.
Gigantski projekat nove generacije
"Chongqing East" nije samo železnička stanica, već kompleks nove generacije koji integriše različite vrste transporta.
Objekat ima osam nivoa i povezuje brze vozove, metro linije, autobuse, taksi prevoz, kao i privatni parking. Osim toga, u sklopu kompleksa nalaze se i prodavnice, restorani i drugi sadržaji.
Stanica ima 15 perona i 29 železničkih linija, uključujući brze vozove koji dostižu brzinu od 350 kilometara na sat.
Za razliku od klasičnih stanica koje služe za gradski prevoz, ova je dizajnirana za povezivanje velikih gradova i regiona, što zahteva znatno duže kompozicije i veće kapacitete.
Deo velike kineske strategije
Izgradnja ove stanice nije izolovan projekat, već deo šire strategije razvoja infrastrukture u Kini, piše theB1M.
Ova zemlja danas ima najveću mrežu brzih železnica na svetu, koja se proteže na više od 50.000 kilometara. Poređenja radi, Španija, koja je druga u svetu, ima između 3.000 i 4.000 kilometara.
Kineska ulaganja u infrastrukturu traju već decenijama i imaju nekoliko ciljeva – povezivanje manje razvijenih delova zemlje, podsticanje trgovine i ekonomskog rasta, ali i jačanje globalnog uticaja.
Grad koji se ubrzano razvija
Čongking, u kojem se nalazi ova stanica, jedan je od najbrže rastućih gradova u Kini. Njegova urbana populacija danas broji oko 10 miliona stanovnika, što je četiri puta više nego pre tri decenije.
Zbog svog geografskog položaja, ovaj grad postaje ključno čvorište kineske mreže brzih železnica.
Gradnja uz pomoć robota
Izgradnja ovako kompleksnog objekta zahtevala je ogromne količine materijala – korišćeno je oko dva miliona kubnih metara betona i više od 360.000 tona čelika.
Zanimljivo je da su u procesu gradnje korišćeni i roboti, koji su pomagali u nivelisanju terena, postavljanju staklenih fasada, zavarivanju i drugim preciznim radovima.
Prema dostupnim podacima, korišćenje automatizacije značajno je ubrzalo radove, smanjilo troškove i povećalo sigurnost na gradilištu.
Pitanje održivosti
Iako Kina impresionira brzinom i obimom gradnje, postavlja se pitanje koliko su ovakvi projekti dugoročno održivi.
Veliki infrastrukturni objekti zahtevaju visoke troškove održavanja, a pojedini analitičari upozoravaju da ekonomski povrat ne prati uvek ulaganja, posebno u manje razvijenim regionima.
S druge strane, kineske vlasti ističu da je cilj ovih projekata dugoročni razvoj, povezivanje zemlje i smanjenje regionalnih razlika.
Simbol nove ere
"Chongqing East" tako postaje više od železničke stanice – simbol je kineske ambicije da gradi najveće i najnaprednije infrastrukturne projekte na svetu.
I dok ostatak sveta pokušava da isprati tempo, Kina nastavlja sa projektima koji često deluju kao da su iz neke druge dimenzije.
(Biznisinfo.ba)
