"MAJKA ME LAGALA KAKO BI SESTRA DOBILA NASLEDSTVO!" Anja je došla na Božić u bakinu kuću iako su joj zabranile: Pod jelko
Porodične svađe oko nasledstva neretko izbiju upravo onda kada bi članovi porodice trebalo da budu najbliži, nakon smrti voljene osobe. Kuća, zemljište i ušteđevina mogu preko noći otvoriti stare rane, a problemi postaju još veći kada se pojavi sumnja u verodostojnost testamenta.
- Porodična svađa oko nasledstva izbila je između sestara Anje i Lane nakon smrti bake Vere, naročito zbog sumnjivog testamenta koji je favorizovao Lanu
- Anja je otkrila skrivenu drugu, overenu verziju testamenta kojom baka imovinu deli na jednake delove
Upravo se oko testamenta pokojne bake Vere zakomplikovao odnos dve sestre, Anje i Lane. Ono što je godinama bilo porodična božićna tradicija pretvorilo se nakon bakine smrti u priču o sukobu.
Za Anju je Božić u bakinoj kući još od detinjstva bio poseban. Pamtila je miris cimeta i mandarina, kao i baku koja je ustajala već u pet sati kako bi pripremila pitu od jabuka i suvog grožđa. Dok bi slagala poklone ispod jelke, tiho je pevala stare božićne pesme. Ni nakon što je odrasla, preselila se u grad i počela samostalno da zarađuje, Anja nije prekidala tu tradiciju. Svake godine se za Božić vraćala baki.
"Veruj samo papirima"
Dolazila je i njena dve godine mlađa sestra Lana, ali je Anja vremenom stekla utisak da sestru sve više zanimaju pokloni i novac koji je dobijala od bake. Lanu opisuje kao osobu koja je odmalena znala kako da utiče na druge, a posebno na njihovu majku. Njihova majka je tokom godina sve više stajala na Laninoj strani. Anja nije znala zbog čega. Pitala se da li je razlog to što je Lana nakon razvoda ostala da živi sa majkom, dok je ona otišla, ili je jednostavno bolje znala da ispuni majčina očekivanja.
Činilo joj se da je baka Vera dobro primećivala šta se dešava unutar porodice. O tome nije otvoreno govorila, ali je Anja pamtila njene zabrinute poglede. Godinu dana pre smrti baka joj je rekla nešto čije je značenje shvatila tek mnogo kasnije.
"Anja, ako mi se nešto dogodi... ne veruj onome što govore. Veruj samo papirima. I zapamti: Božić nije datum. To je izbor."
Anja tada tim rečima nije pridavala veliki značaj. Mislila je da baka, zbog godina, govori pomalo nepovezano. Ispostavilo se da je pogrešila.
Priča o nasledstvu
Vera je umrla na proleće, mirno, u snu. Nakon sahrane i prvih dana tuge vrlo brzo se otvorilo pitanje njene imovine. Iza nje su ostali velika kuća, zemljište i novac na bankovnom računu. Majka je odmah zauzela stav da bi sve trebalo da pripadne Lani.
"Ona se brinula o baki poslednjih meseci!", tvrdila je.
Anja je, međutim, situaciju videla drugačije. Prema njenim rečima, Lana je dolazila otprilike svake dve nedelje kako bi "proverila da li je sve u redu", ali bi pritom od bake često tražila novac za novu torbu ili kozmetiku.
Anja u početku nije želela da se svađa zbog imovine. Ipak, smetao joj je osećaj nepravde. Bila je uverena da je baka volela obe unuke i nije mogla da razume zašto bi sve ostavila samo jednoj.
Otkazan Božić
Nedelju dana pre Božića pozvala ju je majka.
"Anja, žao mi je... ali Božić je ove godine otkazan. Bake nema i... znaš. Lana to jako teško podnosi. Odlučile smo jednostavno da ostanemo kod kuće", rekla joj je, zbog čega je Anja posumnjala da joj majka ne govori istinu.
"Mama, znaš da meni ovo nije samo praznik. To je... uspomena", odgovorila joj je.
"Znam, kćeri. Ali ove godine je sve drugačije. Žao mi je", rekla je majka.
Nakon razgovora Anja je dugo sedela kraj prozora, gledajući prvi pravi sneg te zime. Tada su joj se ponovo vratile bakine reči: "Božić nije datum. To je izbor."
Već sledećeg dana sela je u automobil i krenula prema selu.
Čim se približila bakinoj kući, shvatila je da njene sumnje nisu bile bez razloga. Pored ulaza bio je parkiran Lanin automobil. Ušla je u kuću bez kucanja. U dnevnoj sobi gorela je vatra, dok su na stolu bili čaj i pite pripremljene prema bakinom receptu. Za stolom su sedele Lana i njihova majka.
Majka se iznenadila
Kada su ugledale Anju, razgovor je odmah prestao.
"Anja? Ali rekla si da nećeš doći...", iznenadila se majka.
"Nisam to rekla. Ti si meni rekla da je Božić otkazan", odgovorila joj je.
Tada se uključila Lana.
"Pa šta? Ipak si došla. Zašto? Kuća je već upisana na moje ime, ako na to misliš."
Anja ju je upitala na osnovu čega je kuća pripala upravo njoj.
"Zato što sam se brinula o baki! A ti? Dolazila si jednom u šest meseci, donosila cveće i onda odlazila!", povisila je glas Lana.
Anja joj je tada otkrila nešto za šta tvrdi da sestra nije znala.
"Plaćala sam lekove. Svakog meseca. Preko mame. Jesi li to znala?"
Majka je spustila pogled, a Lana je prebledela.
"To... nije važno. Baka je sama rekla da želi da sve pripadne meni", odgovorila je.
Kod javnog beležnika
Anja je tada zatražila da joj pokažu testament. Majka joj je rekla da je dokument kod javnog beležnika i da je nasledstvo već prihvaćeno i sve formalizovano.
Anja je insistirala da vidi barem kopiju. Lana je naposletku iz komode izvadila dokument.
Anja je posumnjala čim je pročitala testament.
Bila je reč o rukom pisanom testamentu datiranom mesec dana pre Verine smrti. Prema njegovom sadržaju, sva imovina trebalo je da pripadne Lani "kao znak zahvalnosti za njenu brigu".
Anji je dokument odmah bio sumnjiv. Rukopis joj nije izgledao potpuno kao bakin, a zasmetao joj je i način na koji su pojedine rečenice bile sastavljene. Baka, tvrdila je, nikada nije koristila tako formalne izraze. Umesto "u znak zahvalnosti", napisala bi nešto poput "jer si mi kao sunce".
"Samo si ljubomorna"
"Ovo je falsifikat", rekla je.
"Ne usuđuj se! Samo si ljubomorna!", povikala je Lana.
Majka je pokušala da prekine raspravu.
"Anja, dosta. Sve smo razgovarale. Neka ostane tako", rekla je.
Međutim, Anja je u njenom ponašanju primetila nešto što ju je dodatno zabrinulo. Nije videla krivicu ni sumnju, već umor i, kako joj se činilo, strah.
Tada im je rekla da će ipak ostati za Božić. Majka ju je podsetila da su joj već rekle da ne dolazi, ali joj je Anja uzvratila da joj je lagala upravo kako ne bi videla šta se događa sa bakinom imovinom.
"Ali baka je znala. Znala je sve", rekla je.
Ispod jelke čekala ju je koverta
Anja je zatim prišla staroj pravoj božićnoj jelki koju je baka godinama sama ukrašavala. Ispod nje pronašla je malu kovertu skrivenu još prethodne zime. Znala je za nju, ali je ranije nije otvorila jer joj je baka rekla:
"Otvori je kada dođe vreme."
Procenila je da je taj trenutak stigao. U koverti je pronašla drugi dokument, overen testament sastavljen šest meseci pre bakine smrti. U njemu je stajalo:
"Sve što imam delim podjednako između svojih unuka, Anje i Lane. Ali ako jedna od njih pokuša da prevari drugu, lišavajući je njenog dela, tada će sva imovina pripasti fondu sirotišta pri crkvi Svete Varvare. Neka dobro ne postane uzrok zla."
Anja tvrdi da je odmah prepoznala bakin potpis, a na dokumentu se nalazio i pečat javnog beležnika. Lana je ostala zatečena, piše Stil Kurir.
"Ona... ona nije mogla...", prošaptala je.
"Mogla je. Zato što te je dobro poznavala", odgovorila joj je Anja.
Počela je da drhti
Majka je zatim uzela dokument u ruke. Počela je da drhti.
"Ja... nisam znala... Lana je rekla da se baka predomislila... da ti ne zaslužuješ...", rekla je.
Anja joj je odgovorila da veruje da je Lana falsifikovala testament, a da joj je majka poverovala jer joj je tako bilo lakše.
"Verovala si joj zato što si želela da joj veruješ. Zato što ti je bilo lakše da misliš da sam se ja udaljila nego da priznaš da si se ti udaljila od mene", rekla joj je.
Majka je tada zaplakala. Anja kaže da ju je prvi put nakon mnogo godina prestala posmatrati samo kao majku. Pred sobom je videla ženu koja se toliko plašila samoće da se držala ćerke koja je ostala uz nju, čak i kada joj nije govorila istinu.
Božić su ipak provele zajedno
Lana je iste večeri napustila kuću uz reči da "ne želi da učestvuje u ovoj farsi". Anja je ostala sa majkom. Zajedno su postavile sveće i ukrasile božićnu jelku. Nisu mnogo razgovarale, ali Anja kaže da tišina više nije bila neprijatna.
Sledećeg jutra, 8. januara, zajedno su otišle u crkvu, baš kao što je baka godinama činila.
Nakon službe Anja je majci rekla da ne želi sudske sporove niti namerava da se bori za kuću.
"Ne želim tužbe. Ne želim da delimo kuću. Neka ostane tebi. Živi ovde. Ali ako Lana ponovo pokuša nešto da ukrade, tužiću je. A onda će sve otići u fond", rekla joj je.
Majka je pristala.
"Postala si tako jaka. Ja... ponosna sam na tebe", odgovorila joj je.
Zagrlile su se, a Anja kaže da je prvi put nakon dugo vremena ponovo osetila bliskost sa majkom.
Godinu dana kasnije
Od tih događaja prošla je godina. Lana se više nije pojavljivala. Prema informacijama koje su stigle do Anje, udala se za poslovnog čoveka i odselila u inostranstvo.
Majka je ostala da živi u bakinoj kući. Obrađuje baštu, druži se sa komšijama, a svakog januara pozove Anju i uputi joj jednostavan poziv: "Dođi za Božić."
I Anja dolazi.
Kada je poslednji put stigla, ispod božićne jelke ponovo ju je čekala koverta. Na njoj je pisalo:
"Za Anju. Otvoriti u teškim vremenima."
Još je nije otvorila. Kaže da je u međuvremenu shvatila kako joj baka nije ostavila samo uspomene na kuću, pitu od jabuka i miris cimeta. Ostavila joj je uverenje da se čak i u porodici razorenoj nepoverenjem može pronaći put ka pomirenju ako se izaberu iskrenost umesto ličnog interesa i ljubav umesto straha.
(Dnevno.hr)
