Ćerka priznaje da se oseća zapostavljeno od strane roditelja.
Dok brat uživa povlastice, ona tvrdi da nema nikakvih pogodnosti u porodici.
Neki porodični odnosi ostavljaju rane koje novac ne može izlečiti, posebno kada jedno dete u porodici izgleda kao favorit, a drugo oseća zanemarivanje. Takav osećaj nepravde i frustracije može trajati decenijama.
O tome svedoči i jedna žena, ćerka i sestra, koja se obratila životnoj savetnici The Guardiana zbog svog porodičnog problema. Naime, kako je otkrila, njen brat je od početka bio uključen u očev unosan posao, dok je ona ostala po strani, uprkos godinama podrške i pomoći koju je dobijala.
"Teško mi je da se nosim s činjenicom da su se moji roditelji prema meni i bratu odnosili različito. Otac je pokrenuo sopstveni posao kada sam imala pet godina. Danas taj posao vredi nekoliko miliona. Brata je pozvao da se uključi u posao odmah po završetku fakulteta, ali mene nije. U to vreme posao je već bio dobro uhodan, a otac je ostao na mestu izvršnog direktora. Bratu je dao 80 posto firme. Sada će brat prodati posao i zaraditi milione", požalila se ova ćerka i sestra u pismu pa dodala:
"Otac mi je pomogao oko troškova tokom studija i pri kupovini nekretnine. Rekao mi je da ću naslediti njihovu kuću i sav novac koji eventualno ostane nakon njihove smrti, što će se, po svemu sudeći, dogoditi za otprilike 20 godina. Sumnjam da će išta ostati", objašnjava svoju zabrinutost.
"Cela situacija je nejednaka"
"Otac je rekao i da će unucima (mom detetu i ćerki mog brata) ostaviti određenu svotu novca. Rekao je da će iznosi biti jednaki jer želi da sve bude pošteno. S obzirom na to da moj brat ima milione i da njegova ćerka nikada neće imati finansijskih briga, to mi čini celu situaciju još nejednakijom. To me jako boli", priznaje.
Jedva, piše ona, uspeva da otplaćuje kredit i teško pokriva osnovne životne troškove.
"Brat je oduvek imao visoku platu u porodičnom poslu i vodi izuzetno luksuzan život. Kad god bih pokrenula ovu temu s roditeljima, govorili bi mi da sam strašno nezahvalna. Oboje smatraju da, budući da je brat radio u firmi, a ja nisam, nemam pravo na udeo. Smatram i da bi tata nekom drugom zaposlenom na mestu mog brata sigurno ne dao 80 posto firme", istakla je.
"Doktorka sam i naporno radim. I ocu redovno pomažem oko zdravstvenih problema, ali bez obzira na karijeru ili privatni život, osećam se strašno zapostavljeno. Kako se pomiriti s tim?" - upit je upućen životnoj savetnici.
"Zapostavljeni ste emocionalno, ne finansijski"
Životna savetnica Analis Barbieri obratila joj se ovim rečima:
"Novac je često zamena za druge stvari koje se dešavaju u odnosima. Rečenica koja mi je posebno zapala za oko u vašem pismu jeste da se osećate strašno zapostavljeno i kao drugorazredni član porodice. Zvuči kao da svoju vrednost procenjujete kroz novac koji vam daju roditelji, dok se zapravo osećate emocionalno zapostavljeno.
Pitam se da li biste mogli s roditeljima otvoriti temu neravnoteže koju osećate, a da pritom uopšte ne spominjete novac? Čini se i da očev put u preduzetništvo nije bio lak, pa se treba zapitati da li su vaša ranija životna razdoblja bila obeležena finansijskim brigama koje ste proživljavali uz roditelje. Da li vam je tada smetalo što niste bili uključeni u porodični posao ili se osećaj isključenosti pojavio tek sada?", sugeriše ona pitanja o kojima treba razmisliti.
"Zapitajte se bez fokusiranja na novac"
"Roditelji su dali veliki doprinos ako su vam pomogli oko kupovine kuće i platili vam obrazovanje. Iako je to tek deo onoga što su dali vašem bratu, ipak nije istina da im uopšte nije stalo. Osim toga, oporučno su vam ostavili kuću, kao i sve što eventualno preostane", navodi savetnica.
"No, osnovna nit vašeg pisma jeste uverenje da roditelji favorizuju vašeg brata. Kažete da ne želite više razgovarati s njima o tome, ali pitam se da li biste mogli izraziti osećaj neravnoteže bez fokusiranja na novac. To je važno pitati i sebe jer ćete tako moći sagledati kakav odnos zapravo želite imati s porodicom. Samo pokretanje razgovora zahteva hrabrost i postoji rizik da čujete stvari koje vam se neće svideti, ali iznošenje sopstvenih osećaja ipak će vam pomoći da krenete dalje", odgovara Barbieri pa zaključuje:
"Šta vama znači dobar odnos? Postoji li kod vas zamišljeni scenario koji bi sve ispravio i da li je on uopšte ostvariv? Pitam se i kakav je stav vašeg brata o svemu ovome. U svakom slučaju, osećaja nepravde nećete se osloboditi dok ozbiljno ne porazgovarate s roditeljima. No, ponavljam da taj razgovor ne mora biti usmeren na novac, a moglo bi pomoći i ako priznate ono što su za vas učinili, čak i ako smatrate da nije sve bilo pravedno", napominje životna savetnica.
