Vatrogasci privremeno pružaju pomoć, ali dugoročno rešenje zahteva brzi popravak i trajnu zamenu uređaja.
Troškovi trajnog rešenja prelaze finansijske mogućnosti porodice, koja se nada podršci lokalnih vlasti.
Reč hitno ne znači isto svima. Nekima je to obaveza do kraja radnog dana, drugima rok od nekoliko dana. Za Gabrijelu iz Sakilea, hitno znači nešto mnogo surovije dok se problem ne reši, ona i njen sin ostaju zarobljeni u stanu, bez mogućnosti da on dobije terapiju protiv bolova koja mu je neophodna.
Sve je počelo 5. januara, kada se pokvario stepenišni lift jedini način da David izađe iz zgrade. David ima 36 godina i već godinama je vezan za invalidska kolica, kao posledicu teške saobraćajne nesreće. Ruke jedva pomera, noge uopšte ne, a njegovo stanje se vremenom ne poboljšava. Između vrata njihovog stana i izlaza iz zgrade nalazi se 16 stepenika – prepreka koju je bez specijalnog lifta nemoguće savladati.
"Ne mogu fizički da nosim više od sto kilograma – koliko zajedno teže moj sin i kolica“, kaže Gabrijela. Za ovu porodicu, lift nije pomagalo, već oprema za preživljavanje.
Vatrogasci kao jedino rešenje
Kada se uređaj pokvario, Gabrijela je bila prinuđena da pozove vatrogasce. Oni su u ponedeljak uveče pomogli da David bude unet u stan. Već sutradan, zbog praznika, institucije nisu mogle da reaguju. U sredu je podneta hitna prijava zdravstvenom distriktu, koji je zahtev prosledio firmi zaduženoj za održavanje.
Problem? Firma koja ima ugovor nalazi se u Toskani, stotinama kilometara daleko. Dani su prolazili bez odgovora, dok je termin za terapiju u Udinama bio sve bliži.
"Bol ne čeka zakazivanje"
U petak je Davide trebalo da bude na terapiji u 12.15 časova. Bez lifta nemoguće. Termin nije mogao da se pomeri.
"Bol ne ide po rasporedu“, objašnjava njegova majka, koja je ponovo zatražila pomoć vatrogasaca. Oni su reagovali, ali i upozorili da je situacija dugoročno neodrživa. U slučaju hitne medicinske intervencije – izlazak iz zgrade bio bi ozbiljan problem.
Tek posle nove borbe i telefonskih poziva, sa druge strane se pojavilo razumevanje. Tehničar je najavljen za 14. januar, ali je na kraju stigao ranije, sa novim baterijama. Lift je ponovo proradio delimično. Hidraulični klip je istrošen i bez njega je uređaj skoro neupotrebljiv.
San koji je za sada nedostižan
Gabrijelina želja je jednostavna: fiksni stepenišni lift koji bi trajno rešio problem. Cena – više od 20.000 evra. Čak i uz pomoć regiona Friuli Venecija Đulija, porodici bi ostalo da plati oko 13.000 evra – novac koji nemaju.
Žive u socijalnom stanu i nadaju se da bi ATER mogao da pronađe rešenje. Do tada, njihova svakodnevica zavisi od jednog uređaja i od toga koliko brzo sistem reaguje kada neko izgovori reč hitno.
