Pukotine se šire iz ivica ka unutrašnjosti, ubrzavajući deformaciju i slabljenje glečera.
Kolaps glečera bi mogao značajno povećati globalni nivo mora, do 65 cm, uz moguće domino efekte.
Nova studija objavljena u časopisu Journal of Geophysical Research: Earth Surface pokazuje da se čuveni „Doomsday Glacier” masivni sistem glečera Thwaites na Antarktiku nalazi u fazi ubrzanog slabljenja. Istočna ledena platforma (TEIS) sve je nestabilnija, a broj i dužina pukotina koje seku led naglo raste.
Istraživanje na glečeru "sudnjeg dana" je vodio Debangšu Banerdži sa Centra za nauku o posmatranju Zemlje Univerziteta Manitobe, zajedno sa dr Karen Eli i profesorom Dejvidom Lilijenom, uz podršku renomiranih naučnika poput Teda Skambosa, Martina Truferea, Ejdrijana Lakmana i Erin Peti. Rad se oslanja na 20 godina satelitskih posmatranja (Landsat, Sentinel-1), merenja brzine kretanja leda i GPS podatke prikupljene u okviru projekata TARSAN i međunarodne saradnje ITGC.
Kako su se širile pukotine
Autori identifikuju četiri faze gubitka stabilnosti na istočnoj platformi i dve ključne pojave:
- pukotine su se širile u dve etape, prvo dugačke, paralelne sa tokom leda, zatim kraće poprečne pukotine;
- prisutan je "pozitivan povratni mehanizam” između pucanja i ubrzavanja toka leda.
Kako pucanje menja sudbinu Tvejts
Nova analiza pokazuje da se istočna platforma Apokaliptičnog glečera postepeno rascvetala od zone smicanja prema sidrištu, pri čemu su satelitski podaci i GPS merenja omogućili rekonstrukciju promena u tri ključne oblasti: zoni smicanja, srednjem sektoru i uzvodnom delu.
Identifikovan je jasan sled promena: pukotine su se širile od ivica ka unutrašnjosti, a tokom poslednje faze probile su celu širinu ledene ploče, doprinoseći ubrzanju njenog kretanja. Posebno je uočeno:
- dvofazno širenje pukotina, prvo duge uzdužne, zatim poprečne koje ubrzavaju deformacije;
- jačanje povratne sprege između pucanja i ubrzavanja toka leda;
- progresivno slabljenje sidrišta koje više ne usporava ploču već povećava rizik od pucanja;
- divergencija brzina kretanja, ubrzanje u srednjem delu i usporavanje uzvodno, vidljivo u najnovijim GPS merenjima.
Sve ukazuje na sistem u ubrzanom raspadu, ne kroz jednu katastrofalnu epizodu, već kroz dvodecenijski proces međusobno povezanih promena.
Šta ako "Glečer sudnjeg dana" popusti?
Razumevanje ponašanja Tvejts glečera je ključno jer je reč o jednom od najvažnijih kočnica Zapadnoantarktičkog ledenog štita. Mnoge studije ITGC-a Tvejts nazivaju kičmom koja drži čitav region. Ako bi nestao, drugi ledenjaci bi počeli mnogo brže da klize u okean.
Procene pokazuju da bi, u slučaju potpunog povlačenja ili kolapsa samog Tvejts, globalni nivo mora mogao da poraste oko 65 cm. U najkritičnijem scenariju, domino efekta koji bi destabilizovao širi Zapadni antarktički ledeni štit, reč je o porastu od više metara do kraja veka.
U kraćem roku, pucanje plivajućih ledenih ploča, koje inače usporavaju protok leda, može ubrzati ispuštanje antarktičkog leda u more. Tvejts trenutno sam doprinosi oko 4% globalnog rasta nivoa mora, a taj procenat bi mogao značajno da raste.
