Fleke na zidovima pojavljuju se brzo i teško nestaju običnim brisanjem, posebno na mat i poludisperzivnim bojama.
Većina fleka se može ukloniti domaćim sredstvima poput paste od sode bikarbone i vode, koristeći meku mikrofiber krpu bez jakog pritiska.
Fleke na zidovima pojavljuju se mnogo brže nego što većina ljudi očekuje. Otisci prstiju oko prekidača, masnoća iz kuhinje, tragovi cipela kod ulaza ili dečji crteži flomasterom često ostaju vidljivi čak i nakon brzog brisanja običnom krpom. Posebno su osetljive mat i poludisperzivne boje koje lako upijaju masnoću i čestice iz vazduha, pa zid s vremenom počinje da izgleda sivo, umorno i prljavo čak i kada je prostor uredan.
Mnogi tada odmah posegnu za kantom boje i valjkom, uvereni da drugog rešenja nema, ali stručnjaci za čišćenje tvrde da se većina fleka može ukloniti bez ponovnog krečenja. Dovoljno je nekoliko blagih sastojaka koje skoro svi već imaju kod kuće.
Pasta od sode
Najčešće se preporučuje pasta od sode bikarbone i vode. Dovoljno je pomešati nekoliko kašika sode sa malo vode dok ne nastane gusta smesa nalik pasti. Zatim se mekom krpom od mikrofibera ili sunđerom nanese na fleku i lagano prebriše kružnim pokretima bez jakog pritiskanja. Upravo je nežnost ključna jer agresivno ribanje može skinuti sloj boje i ostaviti svetlije tragove na zidu koji kasnije izgledaju još gore od same fleke, piše Architectural Digest.
Stručnjaci ističu da soda bikarbona deluje posebno dobro na svetlim zidovima i tragovima koji nisu dugo stajali. Ako se radi o masnim kuhinjskim flekama ili žućkastim tragovima koji se nakupljaju oko šporeta, može pomoći kombinacija mlake vode i nekoliko kapi deterdženta za sudove. Zid se pritom ne sme natapati jer višak vlage može ostaviti vodene tragove ili oštetiti završni sloj boje. Najbolje je koristiti dobro isceđenu krpu od mikrofibera i čistiti od vrha prema dnu laganim kružnim pokretima.
Kod tvrdokornijih fleka koje su se već "uvukle" u zid, stručnjaci spominju i nekoliko kapi hidrogena nanesenih na meku krpu uz vrlo pažljivo tapkanje bez grubog trljanja. Ova metoda koristi se uglavnom za stare masne ili tamnije fleke koje obična voda i deterdžent više ne mogu ukloniti.
Pre svakog čišćenja preporučuje se još jedan važan korak koji većina ljudi preskoči. Svako sredstvo prvo bi trebalo isprobati na manje vidljivom delu zida, na primer iza vrata, ormara ili zavese. Različite vrste boja i završnih obrada mogu drugačije reagovati pa je sigurnije prvo proveriti hoće li sredstvo promeniti nijansu ili sjaj zida.
Jedna od najvećih grešaka koju ljudi prave jeste korišćenje grubih sunđera i agresivnih sredstava. Stručnjaci upozoravaju da jaka sredstva, posebno abrazivna ili ona na bazi izbeljivača, mogu trajno uništiti završni sloj boje.
Oprez s popularnim sunđerima
Poseban oprez potreban je i s melaminskim sunđerima koji su poslednjih godina postali veoma popularni za uklanjanje tragova flomastera, crnih linija i ogrebotina. Iako mogu biti efikasni, prejak pritisak lako može skinuti pigment sa zida i ostaviti vidljivo matirano područje. Upravo zato stručnjaci savetuju da se koriste samo vrlo nežno i isključivo na manjim površinama, piše The Spruce.
Pre samog pranja zidova preporučuje se i uklanjanje prašine. Naime, ako se prašina odmah pomeša s vodom, na zidu se može stvoriti sivkasti sloj koji ostavlja još lošiji utisak. Zato se prvo savetuje usisavanje nastavkom s mekom četkom ili brisanje suvom krpom od mikrofibera, posebno uz ivice, lajsne i uglove gde se najviše skupljaju paučina i sitne čestice.
Kako bi zidovi što duže ostali čisti, preporučuje se redovno brisanje delova oko prekidača, kvaka i ulaza gde se fleke najbrže nakupljaju. Upravo su ta mesta najveći "sakupljači" masnoće, prašine i otisaka prstiju koje kasnije postaju mnogo teže ukloniti. U domovima s decom i kućnim ljubimcima stručnjaci savetuju češće lokalno čišćenje kako bi se sprečilo da se fleke trajno upiju u zid.
