Oko 90% ljudi na svetu piše desnom rukom zbog evolutivnih, genetskih i neuroloških faktora
Ova karakteristika poznata kao manuelna lateralizacija prisutna je kod mnogih životinja, ne samo kod ljudi
Zašto oko 90 odsto ljudi na planeti Zemlji piše desnom rukom jedno je od pitanja koje već decenijama intrigira naučnike, a evolutivni biolozi smatraju da odgovor leži duboko u prošlosti ljudske vrste, ali i u načinu na koji je organizovan naš mozak.
Prema istraživanjima, preferencija jedne ruke u odnosu na drugu, poznata kao manuelna lateralizacija, rezultat je više od 30 miliona godina evolucije. Ova osobina nije isključivo ljudska - slične sklonosti primećene su i kod drugih kičmenjaka, pa čak i nekih beskičmenjaka.
Kako navode stručnjaci, tu ulogu igra kombinacija genetskih faktora, strukture mozga i društvenog ponašanja, zbog čega je ova karakteristika prisutna u gotovo svim kulturama i na svim kontinentima.
"Razmislite koliko puta dnevno koristite ruke za obavljanje običnih zadataka, poput uzimanja olovke, otvaranja tegle ili podizanja telefona sa stola. Negde u pola sekunde pre akcije, vaš mozak donosi odluku. On je taj koji pravi izbor, a za oko 90 odsto ljudi koji čitaju ovaj tekst, izabraće desnu ruku", navodi se u objašnjenjima koje prenosi saradnik Forbsa i evolutivni biolog Skot Travers sa Univerziteta Rutgers, koji se bavi biodiverzitetom, evolucijom i genomikom.
On ističe da se ovaj obrazac ponavlja toliko dosledno širom sveta da mora postojati dublje evolutivno objašnjenje.
Uloga alata
Naučnici su do sada izdvojili četiri glavne, ali ne i međusobno isključive hipoteze. Jedna od najpoznatijih vezuje se za upotrebu alata u kamenom dobu.
Precizni poslovi, poput izrade kamenog oruđa ili obrade kostiju, zahtevali su podelu uloga između ruku – jedna je služila za finu kontrolu, dok je druga obavljala stabilizaciju, što je vremenom moglo da doprinese dominaciji desne ruke.
Uticaj jezika
Druga važna teorija povezuje preferenciju ruke sa razvojem jezika.
Pošto je većina govornih funkcija smeštena u levoj hemisferi mozga, koja kontroliše desnu stranu tela, smatra se da je razvoj komunikacije, kako gestovima tako i govorom, mogao da ojača upravo ovu asimetriju.
Hijerarhijska organizacija
Treće objašnjenje odnosi se na organizaciju i efikasnost mozga.
Leva hemisfera, kako pokazuju istraživanja, bolje upravlja složenim i logički povezanim radnjama, poput kuvanja ili izgradnje skloništa, što je moglo dodatno da favorizuje korišćenje desne ruke.
Pored bioloških faktora, značajnu ulogu ima i socijalno učenje. U društvima u kojima dominiraju dešnjaci, lakše je imitirati većinu, pa se ova sklonost prenosi sa generacije na generaciju.
Levoruki i ambideksteri
Iako većina populacije piše desnom rukom, oko 10 odsto ljudi je levoruko, a taj procenat se, prema arheološkim dokazima, nije značajno menjao kroz milenijume. Jedno od objašnjenja je tzv. selekcija zavisna od učestalosti, prema kojoj levoruki u određenim situacijama mogu imati prednost upravo zbog svoje neuobičajene strategije.
Izuzetno retki su ambideksteri, ljudi koji mogu podjednako vešto da koriste obe ruke – njih je svega oko 0,1 odsto u populaciji.
