Avioni retko biraju rute direktno preko Tihog okeana zbog sigurnosnih razloga i udaljenosti od mesta za potencijalno sletanje.
Iako ruta preko okeana izgleda najkraća na karti, zakrivljenost Zemlje i vremenski uslovi diktiraju efikasnije opcije.
Avioni retko biraju rute direktno preko Tihog okeana, iako na prvi pogled izgledaju kao najkraći put između Severne Amerike i Azije. Ipak, iza takve odluke kriju se sigurnosni razlozi.
Pored bezbednosti, na izbor rute utiču i vremenske prilike i vazdušne struje koje mogu značajno produžiti ili skratiti let. Iako je na karti put preko okeana često linija prava i kratka, u stvarnosti udaljenosti i klimatski faktori diktiraju pametnije, sigurnije alternative.
Mesto za sletanje
Prvi razlog naizgled deluje logično – Tihi okean je najveći okean na svetu i ako dođe do nekog problema sa avionom, pilotu će biti izuzetno teško da pronađe sigurno mesto za sletanje. Ruku na srce, ni Aljaska ne obiluje međunarodnim aerodromima, ali sletanje na Aljasku deluje kao odlična opcija u poređenju sa sletanjem u okean.
Piloti uglavnom preferiraju rute na kojima postoji što veći broj aerodroma. Broj avionskih nesreća zanemarljiv je u poređenju sa brojem aviona koji svakodnevno poleću i sleću sa svih svetskih aerodroma, ali teško je zamisliti išta strašnije od kvara na motoru deset hiljada metara iznad Pacifika. Nekako smo sigurni da bi ta priča teško imala srećan kraj.
Svima se više isplate kraće rute
Iako se često ističe da je bezbednost apsolutni prioritet tokom letenja avionom, ne treba zaboraviti ni da je avio-prevoz izuzetno unosan biznis, a cilj je svake kompanije da putnike preveze najkraćom rutom, za što manje vremena i pritom uštedi maksimalno novca. To je razlog zbog kojeg su odabrane rute uvek one najkraće moguće, izuzev ako se mora izbeći određena elementarna nepogoda.
Ako pogledamo liniju između Severne Amerike i Azije (koja prelazi preko Tihog okeana) na 2D karti, može nam se učiniti da je ta linija najbrža moguća. Međutim, treba uzeti u obzir zakrivljenost Zemlje. Ako istu udaljenost pogledamo na globusu, koji verodostojnije prikazuje stvarne udaljenosti između tačaka na Zemlji, primetićemo da je ta udaljenost znatno veća. Pretpostavljamo da se s tim teško mogu složiti "ravnozemljaši"…
Vremenske nepogode
Tokom letenja iznad velikih vodenih površina velika je verovatnoća prolaska kroz neku vremensku nepogodu. Avioni će relativno jednostavno savladati tropske oluje i određene vrste uragana, ali posebno su opasna nevremena sa munjama. Avionima se preporučuje da ih svakako zaobilaze umesto da prolaze kroz njih ili iznad njih. U današnje vreme prava je retkost da se avioni sruše zbog nevremena, ali jake turbulencije mogu izazvati paniku i nemir kod putnika.
Vazdušne struje
Prilikom odabira rute letenja, takođe je važno uzeti u obzir i vazdušne struje. One nastaju u troposferi, najnižem sloju Zemljinog atmosferskog omotača. U tom sloju nastaje i većina vremenskih (ne)prilika. Troposfera graniči sa stratosferom. Nadmorska visina te granice nije konstantna, već se nalazi između 6 i 19 kilometara. Upravo zbog tih oscilacija u visini i velikih razlika u temperaturi i pritisku stvaraju se jake vazdušne struje, koje mogu dostići brzinu čak do 320 km/h! Letenje u pravcu vazdušne struje može znatno skratiti let, a letenje suprotnim smerom može ga znatno usporiti.
Naravno, ako želite da stignete, na primer, iz Amerike do Australije – tada sve oklade padaju u vodu. Drugog puta osim onog preko Pacifika nema, pa ćete svakako morati preleteti okean.
