Elizabeta i njena porodica su odlučili da napuste život u gradu i presele se na selo radi mira, prostora i boljeg detinjstva za svoju decu.
Visoke cene zakupa i nekretnina u Zadru bile su jedan od glavnih razloga za preseljenje.
Kada neko u svojim tridesetim, sa dvoje male dece, iz grada odluči da se preseli na selo i kompletnu renovaciju budućeg doma uradi samostalno, mnogi misle da su "potpuno poludeli", ali za Elizabetu i njenu porodicu to je, kako kaže, bila "najbolja odluka ikada".
"Rekli su nam da je lakše ostati gde jesi. Da je sigurnije, pametnije. Ali mi nismo tražili lakše. Tražili smo mir, prostor, vreme. I iako nije uvek bilo jednostavno, nikad se nismo osećali bogatije", kaže Elizabeta, koja je sa partnerom Velimirom i dvoje dece prošle godine zamenila podstanarski stan u Zadru kućom u Zemuniku. Razloga za takav životni preokret bilo je mnogo.
"Nije normalno da iznajmljujemo stan za 1.000 evra mesčno"
"Cene najma su otišle u nebo i jednostavno mislim da nije baš normalno da se stanovi iznajmljuju za 700 do 1000+ evra mesečno", kaže Elizabeta, dodajući da je prosečna cena kvadrata u Zadru tada bila oko 3.985 evra. Sada je još viša - u proseku oko 4.077 evra po kvadratu, prema podacima jednog oglasa.
"Cilj nam je bio bolje detinjstvo za decu"
Ipak, Elizabetu nije privlačio život u stanu, ni u gradu, jer su je osim cena odbijali i sve gušći stambeni blokovi između porodičnih kuća, kao i svakodnevna potraga za parking mestom koja je trajala i po 45 minuta.
"Cilj nam je bio bolje detinjstvo za decu. Hteli smo mir koji u gradu nismo mogli da nađemo. Zato smo izabrali selo", kaže Elizabeta, koja je kuću pronašla sasvim slučajno, preko oglasnika.
"Kupovina stana bila nam je poslednja opcija. Godinama smo maštali o svojoj kući u okolini Zadra. Mesecima nisam otvarala oglase jer sam znala kakve su cene i nekako sam se pomirila da još ima vremena. Ali onda sam jednog dana slučajno pogledala i našla kućicu sa zemljištem od skoro 2.000 kvadrata i velikim stablom murve. Bila je to ljubav na prvi pogled, iako je nismo videli uživo. Sutradan smo seli u auto i otišli da je pronađemo", priseća se Elizabeta.
"Na oglasu to nije pisalo"
Kuća je bila mala i u ne baš dobrom stanju, ali njihova – baš onakva kakvu su zamišljali. Na imanju su već bile masline i stara dalmatinska kuća u kamenu, što ih je dodatno iznenadilo.
"Na oglasu to nije pisalo. Još jedno iznenađenje bile su 22 masline oko kuće", kaže ona.
Sve renovirali sami
Bez prethodnog iskustva, odlučili su da sve renoviraju sami, bez majstora.
"Kad smo kupili kuću, jedino što smo znali je da nećemo plaćati majstore. Sve ćemo sami. Ako već možemo uz trud i rad, zašto bismo plaćali preskupe usluge", objašnjava Elizabeta.
Velimir je, uz pomoć Jutjub tutorijala i saveta svog oca koji je građevinac, radio na većini radova – od štemovanja i gletovanja do postavljanja laminata i pločica. Porodica i prijatelji su pomagali gde god su mogli, dok je Elizabeta sama osvežavala detalje u kući.
"Važno je imati partnera koji veruje u isti san. Ponosna sam na njega jer je svakog dana, pre ili posle posla, radio na kući kako bismo što pre uselili", kaže ona.
Najviše joj znači kuhinja
"Još ranije sam na Pinterestu videla zelenu kuhinju i delovala mi je nestvarno lepo. Nisam ni sanjala da ću baš takvu imati. Na kraju smo je brzo isplanirali i stigla je za samo nekoliko dana", priča Elizabeta.
Par je tokom prvog obilaska doživeo još jedno iznenađenje – pored kuće se nalazila i kamena dalmatinska kuća, kao i veliki maslinik.
"To nam je bio dodatni razlog da kupimo imanje", dodaje ona.
Danas sami uređuju i okruženje – od maslinjika do bašte, gde je Elizabeta zasadila više od 2000 biljaka i lukovica. Planiraju i proširenje kuće, kao i adaptaciju stare kamene kuće za goste.
"Živimo 16 kilometara od grada. Imamo mir, prirodu i privatnost. To je ono što nismo imali u gradu", kaže Elizabeta i dodaje da veruje da će ovakav način života postajati sve traženiji.
"Ako ste ikada razmišljali o odlasku iz grada, nećete pogrešiti", poručuje ona.
(Jutarnji)
