Putnici u gradskom prevozu su pomogli čoveku iz Prijepolja koji je navodno ostao bez novca nakon što ga je prevario šef na gradilištu na Banjici.
Događaj je izazvao veliku emociju i divljenje među prisutnima, ali i na društvenim mrežama.
U vremenu kada se čini da je sebičnost sve češća, mali gestovi dobrote mogu i te kako promeniti nečiji dan. Upravo takav trenutak dogodio se nedavno u beogradskom autobusu, gde su putnici pokazali da saosećanje i empatija još uvek postoje u svakodnevnim situacijama.
Srpkinja Olja na svom Iks profilu "oljaolgica", podelila je dirljivu priču o čoveku iz Prijepolja koji je pre par dana, navodno, prevaren nakon dve nedelje rada na gradilištu na Banjici. Njegov očaj i molba za pomoć pokrenuli su putnike da udruže snage i pruže mu novac, ostavljajući kako njega, tako i putnike dirnutim gestom solidarnosti.
"Ljudi, izvinite, sramota me je"
"Krenula do grada na neku kafu, pa ušla u autobus, da brže stignem. Zajedno sa mnom ušao je i čovek sa rancem na leđima, koji nam se glasnim, drhtavim glasom obratio: 'Ljudi, izvinite, sramota me je. Radio sam dve nedelje na gradilištu na Banjici i čovek koji je trebalo da nas isplati nestao je, prevario nas. Iz Prijepolja sam, nemam ni za autobus kući. Možete li nekako, nešto da mi pomognete…'.
Vadimo svi novčanike, ko koliko može, a on negde na pola uzetog novca počinje da odbija, ima već dovoljno za kartu. Mi ostali insistiramo da uzme sav novac, neka ima i za piće usput... Ma nema čoveka u punom busu, kome nije knedla u grlu stala, suza u oku zablistala", napisala je ona.
"Dobrota će spasiti svet"
U komentarima ispod njene objave usledilo je divljenje prema gestu putnika.
"Bravo za sve ljude i ovog čoveka koji se ipak nekako snašao, a zamislite koliko je nesrećnika prevareno da za njih nikada nećemo saznati", "Bravo za sve vas, ima još uvek dobrih ljudi", "Dobrota će spasiti svet", pisali su oni.
Bilo je i onih koji su savetovali da ipak treba biti pažljiv jer postoji uigrana šema sa kartama za autobus, međutim, mnogi su isticali: "U celoj priči, sve i da je slagao, najlepše je znati da još ima normalnih i saosećajnih ljudi, to je ono što raduje."
"Plakao je kao malo dete"
Da pomaganje nepoznatim ljudima nije usamljen slučaj, svedoči i priča još jedne korisnice Iksa.
"Pre par godina, na naplatnoj rampi Šid, stopirao je momak oko 30 godina iz Ćuprije. Stala sam i povezla ga do Smedereva. Rekao je da je radio kod nekog gazde na poljoprivredi, koji mu nije dao ni dinara za godinu dana. Plakao je kao malo dete, a cipele su mu bile poderane. Dala sam mu nekoliko hiljada za hranu i autobusku kartu", napisala je ona.
