Devojčica je na arheološkom nalazištu Tel Azeka pronašla neobičan kamen koji se pokazao kao drevni artefakt.
Radi se o hananskoj amajliji iz srednjeg bronzanog doba, staroj oko 3.800 godina.
Trogodišnja devojčica bila je na porodičnom izletu u Tel Azeki, arheološkom nalazištu koje se nalazi oko 30 kilometara od Jerusalima, kada je naišla na kamen koji nije ličio ni na jedan drugi pored staze.
Tel Azeka je poznato arheološko brdo koje se pominje u Bibliji i tradicionalno se povezuje sa bitkom Davida i Golijata. Iskopavanja su otkrila slojeve naselja starih više hiljada godina.
"Sagnula se i podigla ga" nakon što joj je privukao pažnju, ispričao je njen brat Omer. "Kad ga je protrljala i skinula pesak, videli smo da je nešto drugačije. Pozvao sam roditelje da dođu da vide kamen i shvatili smo da je otkrila nešto neverovatno! Odmah smo obavestili Izraelsku upravu za starine", dodao je.
Spektakularno otkriće iz srednjeg bronzanog doba
Ono što je devojčica pronašla zaista se pokazalo kao nešto posebno. Nadležni su predmet klasifikovali kao drevni hananski amajliju staru oko 3.800 godina. Dalja istraživanja utvrdila su da se radi o pečatu iz srednjeg bronzanog doba - malom ukrasnom predmetu egipatskog porekla, oblikovanom u formi balegarskog buba.
Ovakvi predmeti se uglavnom pronalaze tokom kontrolisanih arheoloških iskopavanja, pa su slučajna otkrića od strane građana izuzetno retka.
"Jedan od najvažnijih gradova Judejske nizije"
Skarabeji su u starom Egiptu smatrani svetim, ali su bili i simbol novog života, kako objašnjava dr Dafna Ben-Tor, stručnjakinja za drevne predmete:
"U tom periodu skarabeji su korišćeni kao pečati i amajlije. Nalazili su se u grobnicama, javnim zgradama i privatnim kućama. Ponekad su sadržali simbole i poruke koje odražavaju verska uverenja ili društveni status."
"Iskopavamo već skoro 15 godina, a nalazi pokazuju da je tokom srednjeg i kasnog bronzanog doba ovde cvetao jedan od najvažnijih gradova Judejske nizije", rekao je profesor Oded Lipšic sa Univerziteta u Tel Avivu i direktor iskopavanja.
"Skarabej koji je pronašla Ziv dopunjava dugu listu egipatskih i hananskih nalaza otkrivenih u drevnom gradu i svedoči o bliskim kulturnim vezama i uticajima između Hanana i Egipta u tom periodu", dodao je.
Direktor Izraelske uprave za starine, Eli Eskusido, rekao je da Ziv i njena porodica zaslužuju pohvalu jer su nalaz predali Nacionalnim blagom Države Izrael.
"Zahvaljujući njoj, svi će moći da ga vide i uživaju u njemu. U specijalnoj izložbi koju pripremamo, prvi put ćemo predstaviti impresivne predmete poput faraonskih pečata, egipatskih statua, ritualnih posuda i dokaza o egipatskom kulturnom uticaju u Izraelu", zaključio je.
