Reklame deluju precizno zbog analize velike količine podataka kao što su lokacija, pretrage i kontakti
Neki marketinški eksperimenti koristili su mikrofon za prepoznavanje zvukova iz reklama, ali to je bilo na osnovu dozvole korisnika
Mnogi su makar jednom pomislili isto - pomenete neki proizvod u razgovoru, a već nekoliko sati kasnije reklama za njega pojavljuje se na telefonu. Zbog toga godinama kruži teorija da nas telefoni tajno prisluškuju kako bi nam prikazivali oglase. Ipak, istraživanja pokazuju da je istina nešto drugačija - i možda još uznemirujuća.
Istraživači sa Univerziteta Nortistern analizirali su više od 17.000 najpopularnijih aplikacija za Android kako bi proverili da li telefoni neovlašćeno aktiviraju mikrofon i prisluškuju korisnike. Kako navode, nisu pronašli nijedan dokaz da aplikacije tajno snimaju razgovore ili šalju audio-zapise bez dozvole korisnika.
Zašto onda reklame "čitaju misli"?
Odgovor se krije u ogromnoj količini podataka koje uređaji već prikupljaju. Algoritmi danas analiziraju lokaciju, istoriju pretrage, kupovine, interesovanja i čak kontakte sa drugim ljudima.
Na primer, ako provedete vreme sa prijateljem koji je prethodno pretraživao destinaciju za letovanje, sistemi mogu da povežu vaše uređaje preko lokacije i pretpostave da vas zanimaju slične stvari. Zato reklama često deluje "jezivo precizno”, iako mikrofon nije bio uključen.
Psiholozi ovaj osećaj povezuju sa fenomenom poznatim kao "Baader-Majnhof efekat” - kada nešto pomenemo ili nam privuče pažnju, počinjemo mnogo češće da ga primećujemo oko sebe, pa reklame deluju sumnjivije nego što jesu.
Postoje li ipak izuzeci?
Iako telefoni, prema dostupnim podacima, ne prisluškuju privatne razgovore radi reklama, marketinška industrija jeste eksperimentisala sa drugačijim oblicima audio-praćenja. Neke mobilne igre tražile su dozvolu za mikrofon kako bi prepoznavale zvukove iz televizijskih reklama i zatim prikazivale povezane oglase.
Američka Federalna trgovinska komisija saopštila je u maju 2026. da je jedna marketinška kompanija kažnjena jer je klijentima tvrdila da njen servis "aktivnog slušanja” prati razgovore preko pametnih uređaja. Istraga je, međutim, pokazala da sistem uopšte nije koristio glasovne podatke, već je radio na osnovu kupljenih baza podataka.
Ono što bi ipak trebalo da vas zabrine
Isto istraživanje otkrilo je drugu problematičnu praksu - pojedine aplikacije tajno beleže aktivnosti na ekranu i te podatke dele sa trećim stranama, bez jasnog upozorenja korisnicima.
Drugim rečima, tehnološke kompanije možda ne slušaju šta govorite, ali veoma pažljivo prate šta radite na telefonu.
(Blic/dnevno)
