Svakog 4. jula u SAD se proslavlja Dan nezavisnosti kao dan kada je potpisana Deklaracija o nezavisnosti. Ipak, neki istoričari kažu da u njoj postoji greška koja bi mogla da promeni celokupno shvatanje dokumenta. Da li bi i istorija SAD krenula u potpuno drugačijem smeru?
Naime, neki naučnici i istraživači pregledavajući transkript originalnog dokumenta, kao i originalni dokument smatraju da postoji značajna razlika. Prema Danijeli Alen, profesorki sa Univerziteta u Prinstonu, grešku čini jedna tačka koja menja značenje rečenice.
Transkrip sadrži tačku posle čuvene fraze “život, sloboda i potraga za srećom”, što sugeriše da se najveće istine kojima Amerika teži na tome i završavaju.
Ova razlika je dovela do serije pogrešnog shvatanja. Ona smatra da je namera Tomasa Džefersona bila ojača ulogu vlade u narodu, a postavljanjem tačke u toj rečenici gubi se ta ideja i omogućava mnogo veća sloboda u narodu.
- Logika rečenice tako se pomera sa vrednosti individualnih prava na važnost vlade kao sredstva da se ta prava zaštite. Ta veza se gubi kada dodate tačku - kaže Alenova.
Posledice ovakvog tumačenja temeljnog dokumenta SAD mogle su da budu dalekosežne, pa da se umesto u smeru uvećanja ličnih sloboda krene ka jačanju države, kao što su radile mnoge evropske zemlje.
Administracija Nacionalnog arhiva i dokumenata pobrinula se da da istraži ove tvrdnje, pa su proverili sve kopije deklaracije iz 1776. godine, a konsultovali su se i sa drugim ekspertima.
Zanimljivo je da sve ovo neodoljivo podseća na jednu epizodu serije "Zapadno krilo", koja prati dešavanja u Beloj kući, kada lik iz serije Tobi Zigler smatra da je pronašao "nedosledan zarez" u Ustavu SAD.
