Narod Vodaabe iz Čada svake godine održava festival Gerevol, gde muškarci satima plešu i takmiče se u lepoti kako bi osvojili žene
Ovaj nomadski narod izuzetno ceni fizičku lepotu, a muškarci koriste šminku, raskošne kostime i posebne plesne pokrete da bi se istakli
Dok se u većem delu sveta danas ljubav traži preko aplikacija i društvenih mreža, u srcu afričkog Sahela jedan narod i dalje neguje običaj star vekovima. U surovim pustinjskim predelima Čada, gde su voda i hrana često dragoceniji od svega drugog, jednom godišnje održava se festival na kojem se muškarci satima uređuju i kasnije plešu na ekstremnim temperaturama kako bi osvojili naklonost žena.
O ovom jedinstvenom običaju pisao je nagrađivani fotograf Tarik Zaidi, koji je posetio nomadski narod Vodaabe i iz prve ruke zabeležio njihov način života i festival Gerevol, jednu od najneobičnijih ceremonija udvaranja na svetu.
Vodaabe iznad svega cene lepotu
Vodaabe su nomadsko pleme koje pripada široj grupi naroda Fulani. Vekovima sa svojim stadima prelaze ogromna prostranstva centralne Afrike, krećući se od severnog Kameruna preko Čada do Nigera i Nigerije. Žive u veoma jednostavnim nastambama, poseduju malo materijalnih stvari i gotovo u potpunosti zavise od svojih životinja za opstanak. Njihova svakodnevica odvija se u regionima pogođenim siromaštvom, ratovima i čestim sušama.
Ipak, uprkos svim teškoćama, Vodaabe iznad svega cene lepotu. Upravo zbog toga jednom godišnje organizuju Gerevol, festival koji je istovremeno ceremonija udvaranja i svojevrsno takmičenje u lepoti. Tokom ove manifestacije muškarci oblače raskošne kostime, šminkaju se i satima plešu pod vrelim pustinjskim suncem kako bi privukli potencijalnu partnerku.
Sebe smatraju najlepšim ljudima na svetu
Decenije sukoba u Čadu doprinele su tome da tradicionalni običaji ovog naroda ostanu gotovo nepromenjeni. Vodaabe sebe smatraju najlepšim ljudima na svetu, a zbog vremena koje muškarci posvećuju svom izgledu često ih nazivaju i "najtaštijim plemenom na svetu".
Takva opsednutost lepotom deluje neobično u zemlji poput Čada, gde se milioni ljudi suočavaju sa nestašicom hrane. Prema podacima, čak 4,3 miliona ljudi, odnosno više od trećine stanovništva, nema sigurnost u snabdevanju hranom zbog sve izraženije dezertifikacije i degradacije zemljišta.
Takođe, voda je toliko retka da porodice mesecima prate kiše širom Saharske Afrike, prelazeći velike udaljenosti. Međutim, kada se završi kišna sezona, okupljaju se kako bi zajedno obeležili Gerevol - jer fizičku lepotu ne doživljavaju kao površnu osobinu, već kao važan deo kulturnog identiteta koji treba isticati i slaviti.
Festival Gerevol
Pripreme počinju već u zoru. Mladi muškarci čitav dan provode nanoseći šminku koju sami prave od mlevene krede, kamenja i životinjskih kostiju. Crveni oker iz zemlje koristi se za bojenje lica u narandžaste tonove, pasta od krede služi za naglašavanje simetrije crta lica, dok se ugljenisane kosti čaplji ili čak kiselina iz baterija koriste za pravljenje crnog ajlajnera i karmina. Prema svedočenjima koja je zabeležio Zaidi, neki muškarci koriste hemikalije iz baterija kako bi usne obojili u crno i dodatno istakli belinu svojih zuba.
Pojedini sastojci šminke smatraju se gotovo magičnim. Narandžasti puder za lice može da se pronađe samo u blizini posebne planine kod Džongorije u centralnom Nigeru, pa pojedini klanovi pešače i do 1.400 kilometara kako bi ga nabavili.
Pored šminkanja, muškarci briju liniju kose kako bi čelo izgledalo duže i privlačnije. Vežbaju i karakteristične pokrete tokom plesa – kolutanje očima i pokazivanje zuba – jer se upravo te osobine smatraju poželjnim među ženama ovog naroda.
Kada završe pripreme, oblače se u raskošne kostime ukrašene šarenim perlama i perjem. Njihovu odeću često krase reciklirane plastične zviždaljke, upaljači i sunčane naočare. Pre početka ceremonije, ali i tokom nje, piju čaj od fermentisane kore drveta za koji se veruje da ima halucinogeno dejstvo i pomaže im da satima plešu bez prestanka.
Sam festival predstavlja nesvakidašnje takmičenje u lepoti. Na temperaturama koje dostižu i 50 stepeni Celzijusa muškarci izvode tradicionalne plesove, škrguću zubima i kolutaju očima pred ženama koje pažljivo posmatraju svaki detalj. Žene traže visoke muškarce sa izrazito belim očima i zubima, uskim nosom i simetričnim licem, a šminka i kostimi dodatno naglašavaju te osobine.
Žene naroda Vodaabe imaju mnogo slobodu
U kulturi Vodaabe naroda žene imaju mnogo veću slobodu nego što je to slučaj u mnogim drugim tradicionalnim zajednicama. Devojke same biraju buduće partnere, a čak i udate žene imaju pravo da odaberu drugog muškarca kao ljubavnog partnera. Iako je pažnja tokom Gerevola prvenstveno usmerena na muškarce, i žene veoma vode računa o svom izgledu. Tetovaže na njihovim licima nastaju postupkom ožiljavanja kože u mladosti i predstavljaju oznaku plemenske pripadnosti, ali i simbol snage i hrabrosti.
Tarik Zaidi opisuje Vodaabe kao jedne od najljubaznijih i najmirnijih ljudi koje je upoznao. Kako navodi, fascinantno je posmatrati kako narod koji raspolaže sa veoma malo resursa uspeva da organizuje tako impresivnu manifestaciju usred pustinje.
Budućnost ovog naroda neizvesna
Ipak, budućnost ovog naroda nije izvesna. Vodaabe su danas poslednje nomadsko pleme u ovom delu Afrike, a procenjuje se da ih je ostalo manje od 100.000. Njihova stada godinama trpe posledice suša, dok se tradicionalni pašnjaci sve češće pretvaraju u obradivo zemljište. Zbog toga su primorani da žive na sve manjim i nepovoljnijim područjima.
Baš kao što je prolazna lepota koju Gerevol slavi, i drevni običaji Vodaabe naroda mogli bi jednog dana da nestanu. Za sada, međutim, oni i dalje opstaju u srcu pustinje, čuvajući tradiciju koja se prenosi generacijama i koja predstavlja jedan od najneobičnijih rituala udvaranja na svetu.
(Adventure)
