Trejsi Parks, jedna od retkih preživelih, podelila je iskustvo o begu kroz džunglu.
Masovno ubistvo otrovom cijanida pomešanog sa sokom od grožđa desilo se u ovom naselju.
Gotovo pola veka nakon tragedije u Džonstaunu, jednom od najmračnijih događaja u savremenoj istoriji, sećanja preživelih i dalje su bolno živa. Više od 900 pripadnika kulta Peoples Temple izgubilo je život u masovnom ubistvu-samoubistvu u džungli Gvajane 1978. godine, među njima i stotine dece.
Među retkima koji su uspeli da pobegnu bila je i Trejsi Parks, tada dvanaestogodišnja devojčica, koja je danas, decenijama kasnije, prvi put detaljno ispričala kako je izgledao beg iz pakla iz kojeg se gotovo niko nije vratio.
Bekstvo kroz kišu i pucnje
Trejsi se i danas seća trenutka kada je klečala na blatnjavoj pisti, držeći majčino beživotno telo. Oko nje su ležali ranjeni i mrtvi, dok je pucnjava jenjavala. U tom haosu, njen otac Gerald povikao je: "Beži u džunglu!"
Videla je stariju sestru kako trči ka šumi i instinktivno krenula za njom. "Imala sam osećaj da nisam u svom telu“, ispričala je kasnije. U strahu i potpunoj dezorijentaciji, dve devojčice su satima bežale u gustu prašumu.
Tri dana lutanja kroz džunglu
Tek posle tri dana, iznurene, dehidrirane i na ivici svesti, uspele su da se izvuku iz džungle. Tada su počele da shvataju razmere tragedije koju su ostavile iza sebe. Dok su one bežale, u naselju Džonstaun odvijao se masakr.
Više od 900 članova kulta otrovano je cijanidom pomešanim sa sokom od grožđa. Među njima je bilo 304 dece, od kojih su mnoga bila prisiljena da progutaju otrov ubrizgavan špricevima.
"Ovo nije bilo samoubistvo"
Tela žrtava, zajedno sa telom vođe kulta Džima Džounsa, ostala su da leže na velikoj vrućini, kilometrima daleko od piste sa koje su Trejsi i njena sestra pobegle. Vest o smrti porodice saopštena joj je postepeno, dok su je lekari lečili.
"Ovo nije bilo samoubistvo. Ovo je bilo ubistvo“, kaže danas Trejsi Parks, koja je izgubila pet članova porodice. "Deca nisu želela da umru. Ni mnogi odrasli.“
Život sa traumom
Danas, sa 51 godinom, Trejsi vodi vrtić u Kaliforniji, ali priznaje da se trauma nikada nije povukla. Džonstaun, najveće masovno ubistvo-samoubistvo u modernoj istoriji, za nju nije prošlost već rana koja i dalje boli.
"Preživela sam, ali deo mene je zauvek ostao tamo“, kaže.
