Na Fejsbuk stranici "Balkanci u Njemačkoj" pokrenuta je diskusija da li Balkance u Nemačkoj zadržava samo novac ili postoje i drugi dublji razlozi
Komentari su podeljeni – neki bi se odmah vratili kad bi imali iste uslove, dok drugi ističu prednosti sigurnosti i uređenog sistema u Nemačkoj
Odlazak u Nemačku već godinama važi za jednu od najčešćih životnih prekretnica ljudi sa Balkana - odluka koja donosi sigurniju zaradu, ali i niz ličnih odricanja. Ipak, vremenom, kako se čovek navikava na drugačiji sistem i način života, počinju da se preispituju prioriteti: šta zapravo znači kvalitet života i da li je on merljiv samo visinom plate ili i svakodnevnim osećajem pripadnosti i bliskošću porodice.
Jedno takvo pitanje nedavno se pojavilo na Fejsbuk stranici "Balkanci u Njemačkoj" i brzo pokrenulo burnu diskusiju. Autora objave zanimalo je da li većinu Balkanaca koji žive "preko" drži samo novac ili postoje i dublji razlozi zbog kojih ostaju.
"Bežao bih peške"
"Da vam neko sad ponudi isti posao i istu platu dole u Bosni/Hrvatskoj/Srbiji kao što imate ovde u Nemačkoj, je l' bi se vratili sutra ili bi ostali ovde? Ja iskreno mislim da se ne bih ni okretao, bežao bih peške nazad... Šta vi kažete, je l' samo pare drže nas ovde ili ima još nešto?", upitao je on.
"Nema to veze sa parama više"
Komentari su pokazali da dilema nimalo nije jednostavna - dok jedni bez razmišljanja biraju povratak, drugi ističu da su se navikli na sistem, sigurnost i uređeno društvo, pa odluka više nema veze samo s novcem.
"Nema to veze sa parama više nego sa bolesnim sistemom na Balkanu. Novac je samo šlag na tortu, ali dole je svaka sfera života naopaka", napisao je jedan korisnik, dok je drugi objasnio koliko mu nedostaje dom, uprkos zaradi:
"Bio bih budala da se ne vratim"
"Alo, onaj ko bi mi dao 6.400 KM u BiH, pa bio bih najveća budala da se ne vratim. Pa nisam ja ovde došao zato što mi je lepa Nemačka, Austrija, Italija ili Švajcarska – prolazim kroz njih svaki dan i sve mi je isto: putevi, ulice, marketi, ljudi hladni... ništa toplo, ništa veselo. Kako da mi ne fali moj kraj? Fali mi i onaj najgori komšija namćor, jer je moj. Nisam otišao zbog politike, već zbog para – tamo ih nema, ovde ih ima. Plate pošteno i to je cela kvaka. A sloboda ovde ne postoji – sve je po zakonu. Dole, na svom, imam drugačiji osećaj života... Samo kad bi se sredila država i dali šansu mladima – svi bi se vratili, garantujem životom!"
"Ne bih se vratio ni za duplo više"
Za njim se javio korisnik koji je napisao potpuno drugačiji pogled – ostanak bez dileme:
"Ne bih se vratio ni za duplo više u Srbiju. Novac je najmanji problem. Ovde manje radim i živim opuštenije nego u Srbiji. Nedostaje ponešto, ali za sada ima više razloga da ostanem."
Sa njim se složio i jedan Bosanac koji je dodao:
"Moje stanje je ovako: dok sam ove pameti, nikad nazad za Bosnu. Dosta sam bio dole u patnji i tako dalje, imao sam državni posao 22 godine, radio sam u rudniku, bilo je štrajkova i svega, i onda ti se pruži prilika jednom u životu – dođeš u Nemačku, imaš sve na vreme, radiš pošteno i naplatiš to. Tako da svako razmišljanje nije isto. Svakom ko se vraća – nek je srećno. Moja druga država je Nemačka."
"Vratio sam se pre godinu dana i neću ovde ostati"
Ipak, bilo je i onih koji su naglasili važnost pripadnosti i običaja:
"Socijalni život, običaji i osećaj pripadnosti ne mogu se platiti. Zato se svi vraćamo na odmore na Balkan. Ja se vraćam sledeći mesec – nema tih para koje mogu nadomestiti moju državu, moj narod i moje običaje."
Javili su se i oni koji su se vratili - i pokajali.
"Ja sam se vratio pre godinu dana i neću ovde ostati – vraćam se nazad, iako sam u penziji. Prvi problem je zdravstveni sistem, teško je ovde, posle pedeset godina u Nemačkoj, naviknuti se na ovaj sistem...", napisao je on.
"Vratićemo se samo u vodoravnom položaju"
Na kraju, jedan Balkanac doneo je realističan, pomalo gorak pogled na povratak nakon mnogo godina:
"Svi smo otišli da zaradimo pa da se vratimo, ali vratićemo se samo u vodoravnom položaju. Deca su ovde odrasla, njih ništa ne veže dole. A mi koji bismo se vratili – posle 20 i više godina ispali smo iz svega. Trebalo bi nam godine da se opet uklopimo, a već imamo 50+. Savet svima – odvojite pare za poslednju vožnju da se ne skuplja po selu."
