Arheolozi su tokom iskopavanja u kibucu Ramat Rahel u Jerusalimu otkrili veliki podzemni tunelski sistem sa stepeništem, što je bilo potpuno neočekivano
Tunel se proteže na više od 45 metara, sa visinom do pet i širinom do tri metra, a nije poznato ko ga je gradio ni koja mu je bila namena
Rutinska arheološka istraživanja uoči nove gradnje na području kibuca Ramat Rahel u Jerusalimu pretvorila su se u otkriće koje je istraživače ostavilo bez jasnog odgovora. Umesto očekivanih ulomaka keramike ili ostataka nekog drevnog zida, arheolozi su pronašli stepenište koje vodi duboko pod zemlju, do ogromnog sistema tunela isklesanih iz čvrste stene.
Podzemni prolaz zasad se proteže na više od 45 metara, a pojedini njegovi delovi dosežu visinu od čak pet metara i širinu od približno tri metra. Iako je reč o izuzetno velikom i zahtevnom poduhvatu, još nije poznato ko je tunel izgradio, kada je nastao ni čemu je tačno služio.
Sve je počelo kao sasvim obično arheološko istraživanje
Iskopavanja su vodili Sivan Mizrahi i Zinovi Matskevič iz Izraelske uprave za antikvitete. Na početku istraživanja ništa nije ukazivalo na to da će ispod relativno kamenitog i otvorenog terena pronaći nešto toliko neobično.
"Iskopavanja smo sprovodili na relativno kamenitom i otvorenom terenu kada smo iznenada naišli na prirodnu krašku šupljinu", naveli su Mizrahi i Matskevič u zvaničnom saopštenju.
Međutim, ono što je u početku izgledalo poput prirodne šupljine ubrzo je pokazalo da krije nešto mnogo složenije.
"Na naše veliko iznenađenje, kako su radovi napredovali, ta šupljina se pretvorila u dugačak tunel. Delovi su i dalje urušeni, tako da tunel još nije otkrio sve svoje tajne", objasnili su rukovodioci iskopavanja.
To znači da istraživači još uvek ne mogu sa sigurnošću da utvrde koliko se podzemni sistem zapravo proteže. Deo tunela i dalje je zatrpan urušenim materijalom, pa postoji mogućnost da se iza postojećih prolaza nalaze dodatni neistraženi delovi.
Dimenzije tunela posebno su iznenadile arheologe
Već same dimenzije pronađenog sistema pokazuju koliko je veliki poduhvat morao biti potreban za njegovo nastajanje. Tunel je dug više od 45 metara, pojedini prolazi visoki su do pet metara, a široki oko tri metra.
Takav prostor nije mogao nastati bez značajnog ulaganja vremena, rada i resursa. Način na koji je stena isklesana takođe pokazuje da je projekat zahtevao organizaciju i pažljivo planiranje.
"Jasno je da su oni koji su isklesali ovaj tunel uložili ogroman trud, pažljivo planirali radove i raspolagali sposobnostima i resursima potrebnim za ostvarenje takvog cilja", istakli su arheolozi.
Upravo zbog toga istraživači pokušavaju da odgovore na ključno pitanje: zašto bi neko pre više hiljada godina uložio toliko truda u izgradnju ovakvog podzemnog sistema?
Prva pretpostavka bila je da je reč o drevnom vodovodu
Jedna od prvih teorija bila je da bi tunel mogao biti povezan sa snabdevanjem vodom. Istraživači su razmatrali mogućnost da je reč o delu drevnog akvadukta ili drugog sistema kojim bi stanovnici tog područja dolazili do izvora pitke vode.
Međutim, detaljnija geološka analiza nije potvrdila tu pretpostavku. U blizini tunela nije pronađen podzemni izvor vode koji bi objasnio njegovu navodnu funkciju.
Još jedan detalj dodatno je oslabio teoriju o vodosnabdevanju. Zidovi tunela nisu bili obloženi malterom, što se kod drevnih vodovodnih građevina uobičajeno koristilo kako bi se sprečilo curenje vode.
Zbog toga je mogućnost da je reč o akvaduktu ili drugom sistemu za dovod vode uglavnom odbačena.
Nema dokaza ni da je služio poljoprivredi ili proizvodnji
Nakon što teorija o vodi nije dobila potvrdu, arheolozi su razmatrali druge mogućnosti. Jedna od njih bila je da je podzemni prostor imao poljoprivrednu ili industrijsku funkciju.
Međutim, ni za tu pretpostavku zasad nisu pronađeni konkretni dokazi.
Tokom istraživanja nisu otkriveni artefakti ni drugi objekti koji bi ukazivali na proizvodnju, skladištenje ili obradu materijala. Zbog toga ni ta mogućnost zasad ne daje zadovoljavajući odgovor na pitanje zbog čega je tunel izgrađen.
Najverovatnija teorija povezana je sa kamenom
Trenutno se najizglednijom smatra mogućnost da je podzemni sistem nastao tokom iskopavanja prema sloju krede koji je bio pogodan za vađenje građevinskog kamena ili proizvodnju kreča.
Za tu pretpostavku postoje određeni tragovi pronađeni unutar tunela.
Arheolozi su tamo pronašli ventilacioni otvor, a na podu su uočeni ostaci isklesanog materijala. Ti elementi mogli bi da ukazuju na to da je prostor imao praktičnu, radnu svrhu i da se u njemu odvijao proces povezan sa vađenjem ili obradom materijala.
Ipak, ni ova teorija još nije potvrđena.
Postoji čak mogućnost da je projekat u nekom trenutku prekinut i ostao nedovršen. U tom slučaju tunel možda nikada nije dobio konačnu namenu zbog koje je prvobitno počeo da nastaje.
Najveća zagonetka možda je upravo njegova starost
Osim svrhe, istraživače muči još jedno temeljno pitanje: koliko je tunel star?
Tokom iskopavanja nije pronađen nijedan predmet koji bi mogao da pomogne u određivanju vremena njegovog nastanka. Nema keramike, alata ili drugog artefakta koji bi arheolozima dao precizniji vremenski okvir.
"Starost tunela takođe predstavlja misteriju za nas jer nije pronađen čak ni najmanji predmet koji bi mogao da ukaže na vreme njegovog nastanka", objasnili su istraživači.
Uprkos tome, sam položaj nalazišta mogao bi da ponudi određeni trag.
U blizini se nalaze dva važna drevna nalazišta
Tunel je udaljen svega nekoliko stotina metara vazdušnom linijom od dva značajna arheološka lokaliteta.
Jedan od njih je javna građevina iz gvozdenog doba, odnosno perioda Prvog hrama, koja se nalazi u naselju Arnona. Drugi je Tel Ramat Rahel, arheološki lokalitet na kojem su pronađeni tragovi naseljavanja koji sežu od gvozdenog doba pa sve do islamskog perioda.
Upravo zbog blizine tih nalazišta istraživači smatraju da bi novootkriveni tunel mogao biti star između 2.500 i 3.000 godina.
Ipak, reč je zasad samo o pretpostavci. Bez direktnog arheološkog dokaza, njegovu starost nije moguće pouzdano utvrditi.
"Ponekad i mi ostanemo zapanjeni"
Otkriće je posebno zanimljivo i zbog toga što se nalazi u području Jerusalima, grada u kojem arheolozi gotovo neprestano nailaze na tragove prošlih civilizacija.
Amit Re'em, arheolog Izraelske uprave za antikvitete, istakao je upravo koliko ovakvi nalazi pokazuju da istorija Jerusalima još uvek skriva brojne nepoznanice.
"Ovo otkriće pridružuje se mnogim drugim nalazima koji svakodnevno izlaze na videlo širom grada, iz sata u sat", rekao je Re'em.
Međutim, čak ni stručnjaci koji su navikli na iznenađujuće arheološke nalaze nemaju uvek odgovor na ono što pronađu.
"Obično imamo objašnjenje za ono što pronađemo, ali ponekad, kao u ovom slučaju, ostanemo zapanjeni i zadivljeni", dodao je Re'em.
Dok istraživanja još traju, podzemni sistem ispod Ramat Rahela ostaje velika arheološka zagonetka. Poznate su njegove impresivne dimenzije, pronađeni su tragovi koji bi mogli da ukazuju na vađenje kamena, a blizina drevnih lokaliteta sugeriše da bi mogao poticati iz perioda starog čak tri hiljade godina.
Ipak, najvažniji odgovori još uvek nedostaju. Ko je isklesao više od 45 metara tunela kroz čvrstu stenu, zašto je to učinio i da li je projekat ikada dovršen, zasad ostaje nepoznato. Deo sistema još je urušen, pa bi dalja iskopavanja mogla da otkriju nove tragove - ali jednako tako postoji mogućnost da će prava svrha ovog neobičnog podzemnog sveta zauvek ostati skrivena u jerusalimskoj steni.
(Klik.hr)
