Skandinavski vrtovi ističu se minimalizmom, funkcionalnošću i smirenom estetikom
Dizajnerka Anika Ceterman naglašava važnost balansa između kvaliteta materijala i ukupne kohezije prostora
Naša kulturna opsesija svime što je skandinavsko nije ništa novo – već nekoliko godina severnoevropska regija suvereno vlada kao arbitar dobrog ukusa. I, možda ne iznenađuje, njihova sklonost ležernom minimalizmu daleko nadilazi modu i enterijere. U svojim vrtovima Skandinavci su usavršili umetnost stvaranja smirujuće jednostavnosti za kojom, čini se, svi žudimo.
Dok smo se nekada okretali Mediteranu ili Japanu u potrazi za najinspirativnijim modernim idejama za vrt, čini se da nam je nešto celo vreme izmicalo. Kao što norveška dizajnerka vrtova Anika Ceterman jasno pokazuje kroz svoje izuzetne projekte, skandinavski dizajn obiluje inspiracijom - i pritom je znatno bolje prilagođen britanskoj klimi od koncepata koji dolaze iz udaljenijih krajeva.
Funkcionalnost i estetika
Kako Anika objašnjava, stvaranje nordijskog vrta svodi se na pronalaženje savršene ravnoteže između funkcionalnosti i estetike. Svaki materijal i svaka biljka uključeni u dizajn treba da ispunjavaju obe uloge. Minimalistički spoljašnji prostor nije samo pitanje izgleda; reč je o doživljaju, o osećaju koji prostor stvara. Upravo zato izdvajamo njena tri ključna saveta za postizanje te ravnoteže.
Šta čini nordijski vrt?
Anika se specijalizovala za tzv. nordijske vrtove – temu koju detaljno obrađuje u svojoj knjizi "Novi nordijski vrtovi: skandinavski dizajn pejzaža". U sažetom obliku, objašnjava:
"Nordijski vrt je profinjena kombinacija funkcionalnosti i estetike, u kojoj se svaki prostor oblikuje s jasnom svrhom."
Inherentna "nordijska priroda" njenih projekata nadilazi samu vizuelnu kulturu. Krajolik i geografija Norveške ključni su za njen pristup – oni oblikuju osnovno razumevanje kako vrt treba da izgleda i kako se u njemu treba osećati.
"Živimo u svetu izraženih godišnjih doba, gde sve mora trajati. Biljke prolaze puni životni ciklus, vraćajući se svakog proleća nakon duge zime, iz godine u godinu", kaže Anika.
Dok neka podneblja omogućavaju celogodišnje uživanje u mediteranskom vrtu, u Norveškoj ritam određuju snažne sezonske promene. Zime su često gotovo bez sunčeve svetlosti, dok leti dani traju do iza ponoći. Upravo ta sezonalnost duboko je ukorenjena u nordijskoj kulturi – i direktno se odražava u Anikinom dizajnerskom izrazu.
"Etos, godišnja doba i snažno dizajnersko nasleđe provlače se kroz svaki projekat. Od našeg dubokog odnosa s pejzažom, do načina na koji vrednujemo materijale poput drveta – kao funkcionalne, trajne i istinski lepe", objašnjava
Jedinstveni geografski uslovi dodatno obogaćuju njen rad
"Prirodno svetlo, izmene godišnjih doba, kao i tlo i teren – često s granitnom podlogom – daju svakom vrtu poseban karakter", ističe.
I dok su norveške zime spektakularne – s debelim snežnim pokrivačem i nebom obasjanim severnim svetlom – Anika jednaku čar pronalazi i u letu:
"Livadama punim života, sitnim biljkama, skulpturalnim borovima i mekim, difuznim nordijskim svetlom."
Tri ključna saveta za skandinavski vrt:
1. Kvalitet uvek na prvom mestu
Kao i u minimalističkom uređenju enterijera, naglasak u vrtu treba da bude na kvalitetu materijala. Anika zagovara filozofiju "manje je više" – reč je o razumevanju materijala i stvaranju prostora koji im omogućava da dođu do punog izražaja.
"Minimalizam u vrtu znači raditi s materijalom tako da iz njega izvučemo najbolje, uz pažljivu i preciznu izvedbu koja traje. Detalji se nalaze upravo u materijalu", objašnjava.
Kada su materijali odabrani s jasnom namerom i fokusom na kvalitetu, oni sami postaju izvor inspiracije.
Pravi minimalizam znači dopustiti elementima da zablistaju – bez suvišnih dodataka koji narušavaju njihovu prirodnu lepotu.
"Minimalizam znači dati prednost kvalitetu nad kvantitetom", zaključuje Anika.
2. Jedna kohezivna paleta
Uz kvalitetu, ključnu ulogu igra i kohezivnost. Materijali ne smeju funkcionisati samo pojedinačno – već i kao deo skladne celine.
"Odaberite uravnoteženu paletu materijala, kombinujući tvrde i meke elemente, i provucite ih kroz ceo prostor", savetuje Anika.
Pristupite vrtu kao enterijeru – poput dnevne sobe ili kuhinje. Nijedan element ne bi trebao biti odabran izolovano. Zamislite ih kao delove slagalice koji zajedno čine harmoničnu, promišljenu celinu.
3. Ostanite verni lokalnom kontekstu
S porastom svesti o uticaju na životnu sredinu, sve više dolazi do izražaja održivi pristup vrtlarstvu. No, za Aniku to nije prolazni trend, već temelj dizajna.
Njeni vrtovi oslanjaju se na lokalne, autohtone biljke:
"One su neprocenjive za divlji svet i prirodno se uklapaju u okolinu – bilo da su to stabla jabuka, jorgovani ili đurđice."
Iako japanski vrt može delovati privlačno, upravo je lokalna flora ono što će se najbolje prilagoditi vašem prostoru – uz manje održavanja i s prirodnijim, skladnijim rezultatom.
"Radite s prirodom, poštujući divlji svet i koristeći materijale koji su povezani s vašim okruženjem", zaključuje Anika.
(Jutarnji)
