Lana se preselila u Nemačku i dobila posao sa nepunim radnim vremenom, gde je bila šokirana zagarantovanim pravima i pogodnostima.
Lana je stekla pravo na šest nedelja plaćenog odmora i pristup zdravstvenom sistemu za samo 80 evra mesečno.
Amerikanka Lana, koja trenutno živi u Nemačkoj, dobila je posao sa nepunim radnim vremenom i ostala šokirana pravima i pogodnostima koje su joj zagarantovane. U Sjedinjenim Američkim Državama radnici na takvim poslovima tradicionalno imaju malo ili nimalo prava, pa je pretpostavila da će slično biti i u Evropi. Međutim, uslovi koje je dobila naterali su je da preispita sve u šta je kao Amerikanka odrasla verujući.
Lana je ispričala kako je pronašla posao baristkinje na 20 sati nedeljno kako bi zaradila dodatni novac. Već sam proces zapošljavanja bio je potpuno drugačiji od onoga na šta je navikla.
Umesto klasičnog razgovora za posao, šef joj je rekao da će imati "probni dan". To joj je predstavljeno kao prilika da i sama vidi da li joj posao odgovara, a ne samo kao način da poslodavac proceni njene veštine. Iako posao bariste nije visoko specijalizovan, američko tržište rada postalo je toliko konkurentno da su čak i ljudi sa impresivnim biografijama navikli na odbijenice za početničke pozicije, pa je Lanino iskustvo bilo pravo osveženje.
Godišnji odmor i zdravstveno osiguranje
Prvo pitanje koje su joj postavili prilikom potpisivanja ugovora bilo je nešto što u SAD-u mnogima nije opcija ni nakon nekoliko meseci rada: "Kada želite da iskoristite dane godišnjeg odmora ove godine?"
Ostala je zapanjena kada je saznala da ima pravo na šest nedelja plaćenog godišnjeg odmora, što je u SAD gotovo nezamislivo. Za poređenje, Biro za statistiku rada navodi da većina američkih radnika sa punim radnim vremenom nakon godinu dana rada dobije u proseku 11 dana odmora.
"Ali ono što me danas slomilo", rekla je, "bio je imejl od šefa u kojem mi javlja da ne samo da imam pristup javnom zdravstvenom sistemu, već sam obavezna da ga koristim."
Za 80 evra mesečno Lana može "da ode kod gotovo svakog lekara kog želi, pod uslovom da ima slobodan termin, besplatno ili uz vrlo malu doplatu".
Poređenje koje je izazvalo bes i tugu
Jedini uslov za korišćenje nemačkog javnog zdravstvenog osiguranja, objasnila je, jeste mesečna zarada od najmanje 600 evra.
"Navikla sam da posao sa nepunim radnim vremenom ne donosi ništa. Navikla sam da javno zdravstvo praktično ne postoji", rekla je.
U SAD-u je najbliži ekvivalent Medicaid, program namenjen građanima sa niskim primanjima koji moraju da ispune stroge imovinske kriterijume. Na primer, federalna granica siromaštva trenutno je postavljena na 15.650 dolara godišnje.
Ako se Amerikanac ne kvalifikuje za Medicaid i nema zdravstveno osiguranje preko poslodavca, jedina opcija je plaćanje osiguranja kroz program "Affordable Care Act", što u proseku košta oko 540 dolara mesečno.
Čak i uz takvu polisu, osiguranje ne pokriva sve medicinske troškove, pa pacijentima ostaju dodatni računi.
Poruka Amerikancima
Iskustvo u Nemačkoj podstaklo je Lanu na razmišljanje. Kaže da se oseća "toliko besno i tužno što su nas naša vlada, društvo i mediji uverili da je način na koji živimo normalan".
U jednoj objavi dodala je:
"Ne razumem kako toliko Amerikanaca može da prihvata potpunu katastrofu od sistema koji nam je nametnut. Sve vam je u redu dok vam je život malo udobniji nego onima oko vas, iako ni takav život nije primeren jer ni ne znate šta je statistički dobar kvalitet života. Samo mislite da je vaš dobar jer za drugo niste ni čuli. Srećno vam bilo sa onim godišnjim participacijama od pet hiljada dolara da biste mogli da priuštite preskupi lek koji u inostranstvu bez osiguranja košta 10 evra, a sve zato što mislite da je socijalizam nešto loše."
(Index.h)
