„Drugovi! Pre nego što krenemo da izvršimo ovaj sveti zadatak, zakunimo se da u slučaju neuspeha jedan drugoga nećemo izdati, a uspemo li – nećemo tražiti nagrade.“ „Zaklinjemo se“, otpozdravili su zaverenici poručniku Antoniju Antiću pre nego što su ubili kralja Aleksandra i kraljicu Dragu.Svedok noći kad je u krvi zbačena dinastija Obrenović bio je Dragoljub Vuković, tadašnji potporučnik i gardista na dvoru, koji je, smatrajući da bi o nosiocu krune trebalo da odlučuju Senat i Skupština, odbio da se pridruži zaverenicima pešadijskog poručnika Dragutina Duimitrijevića Apisa. Isti oficir tu noć je sahranio kraljevski par.
Detalje Majskog prevrata Dragoljub je potanko prepričao svom sinu Momčilu Vukoviću Birčaninu, potonjem sekretaru kralja Petra Drugog Karađorđevića od 1945. do bekstva u Ameriku, a ovaj očeve govore pretočio u rukopis i sačuvao u porodičnoj zbirci. Pronašao ih je na Tenerifama direktor Istorijskog arhiva u Užicu Željko Marković.
APIS ZAVODI RED
Najveći deo pobunjenih oficira te noći više puta igrao je kolo kraljice Drage u Oficirskom domu kako bi zavarao namere.
- Prema planu zaverenika, jedan bataljon Šestog puka, pod komandom potpukovnika Petra Mišića, trebalo je u to vreme da bude oko dvora, no njega nije bilo pa je sve presekla pomisao: „Izdaja!“. Pojedini slabijih nerava počeše da se osipaju beogradskim ulicama, a dinamični Apis sa revolverom u ruci uspostavi red uzviknuvši: „Napred, u život ili smrt!“ - sećao se Dragoljub Vuković.
Vredno svedočanstvo Željko Marković je iskoristio za svoju knjigu „Atlantida alto“.
U dva sata 29. maja 1903. crnorukaši upaše u dvor.
- Kad je deo dvorske straže otvorio vatru, Apis je bio ranjen sa tri metka, no ostao je na klupi u dvorskom dvorištu čekajući da se sve svrši – zavedeno je u pronađenim dokumentima.
TRI POLJUPCA
Pucnji su probudili Aleksandra i Dragu, ali i ruskog izaslanika u Srbiji Čarikova, čije poslanstvo se nalazilo preko puta dvora. Od metaka koje su ispalili oficiri lojalni Obrenovićima poginuo je kapetan Jovan Miljković, a crnorukaši su greškom ubili pukovnika Mihaila Naumovića, jednog od zaverenika. Oko 3.50, dižući u vazduh jedna za drugim vrata kraljevskih odaja u vazduh, urotnici su primorali kraljevog ađutanta Lazara Petrovića da pokaže tajno skrovište Aleksandra i Drage.
- „Vaše veličanstvo!“... „Ko je to?“... „Ja sam, vaš Laza, izađite, veličanstvo, zovu vas oficiri!“... „Izaći ću ako mi se da časna reč da mi oficiri ništa neće učiniti...“ Vodeći za ruku suprugu, poslednji živi Obrenović izlazi iz jedne pregrade u zidu... Kada su stigli pred oficire, Aleksandar je u poslednjem času pokušao da demantuje glasine da je u lošim odnosima sa kraljicom – poljubi je tri puta. Odjeknuše revolverski pucnji iza tih poljubaca i zatim ih sablje razdvojiše. Kraljevski par su likvidirali kapetani Mihailo Ristić i Ilija Radivojević i potporučnik Velimir Vemić. Svukli su ih sa sprata u parter - pričao je Dragoljub, a zapisivao Momčilo.
Usledilo je pogubljenje predsednika Vlade Dimitrija Cincar Markovića, ministra vojnog generala Milovana Pavlovića, komandanta Drinske divizije Nikodija i Nikole Lunjevice, braće kraljice Drage Mašin.
DESETINE UBODA
- Na pločniku podno dvora leže izmrcvaljena tela mladog Obrenovića i lepe kraljice. Nad njima stoji ruski poslanik Černikov. Od pada Sašina lobanja je bila deformisana. Samo u predelu genitalija imali su više desetina uboda nanetih sabljama - zaveo je Marković zabeleške Momčila Vukovića u svoju knjigu.
Vanredno izdanje lista „Pravda“ najavi da će Aleksandar biti pogreben u Rakovici a Draga na Novom groblju...
Sahrana pod okriljem noći
- Dobio sam naređenje da ih u najvećoj tajnosti sahranim noću. Preneli su ih u crkvu Svetog Marka gde je za to otvorena grobnica Anke Pomodarke, ćerke Jevrema Obrenovića. Grobnica je zatvorena bez ikakvog natpisa. Ni širi krug zaverenika nije upoznat sa ovom činjenicom i ona je čuvana kao državna tajna. Iste noći dobio sam naredbu da sve ostane kao najveća vojna tajna - pričao je svom sinu očevidac Majskog prevrata.
