Na dnu Atlantskog okeana nalazi se japanska podmornica I-52, za koju se veruje da krije oko 2,2 tone zlata vrednog više od 280 miliona dolara
Olupina je pronađena 1995. godine, a identifikovani su neki od tereta, kao opijum i kalaj, ali zlato nije dostupno zbog ekstremne dubine od preko 5.000 metara
Na dnu Atlantskog okeana, više od pet kilometara ispod površine, i dalje leži jedno od najtajanstvenijih ratnih blaga iz Drugog svetskog rata. Reč je o olupini japanske podmornice I-52, za koju se veruje da i danas krije oko 2,2 tone zlata, čija vrednost u savremenim okvirima premašuje 280 miliona dolara.
Iako je mesto potonuća otkriveno još pre tri decenije i iako su istraživači uspeli da snime ostatke podmornice, ključni deo tereta nikada nije izvučen. Zbog ekstremne dubine i teških uslova na dnu okeana, ovo "skriveno blago" i dalje ostaje van domašaja, gotovo 82 godine nakon što je nestalo u talasima.
Tajna misija koja se završila potonućem
Podmornica I-52, pod komandom kapetana Kameo Una, isplovila je 10. marta 1944. godine iz japanske luke Kure ka Francuskoj koja je tada bila pod nacističkom okupacijom. Zadatak posade bio je da prenese strateški materijal i tehnologiju između Japana i Nemačke. Na brodu se, pored zlata, nalazilo i tungsten, molibden, kalaj, kaučuk, kao i druga ratna oprema.
Međutim, američke obaveštajne službe uspele su da dešifruju rutu kretanja podmornice. U noći 23. juna 1944. godine, sa nosača aviona USS Bogue poletela je letelica Grumman TBF Avenger koja je izvela napad i torpedovala podmornicu. I-52 je potonula na dno Atlantskog okeana.
Olupina pronađena ali je blago nedostupno
Mesto potonuća otkrio je 1995. godine tim američkog istraživača Pola Tidvela, uz pomoć naprednih sonarskih sistema. Tri godine kasnije izvedena su ronjenja tokom kojih je vizuelno potvrđena olupina podmornice, a deo tereta, uključujući kutije sa opijumom i kalaj, takođe je identifikovan.
Ipak, istraživači veruju da se zlato nalazi u delu olupine koji je teško dostupan. Zbog dubine od preko 5.000 metara, izvlačenje tereta je izuzetno komplikovano i tehnički zahtevno. Zbog toga oko 2,2 tone zlata i dalje leži na dnu okeana, dok stručnjaci smatraju da bi budući razvoj tehnologije dubokomorskog istraživanja mogao omogućiti nove pokušaje spasavanja ovog blaga.
