Pre 160 godina poslat je prvi srpski telegram iz Aleksinca za Beograd. Vreme dimnih signala i neumornih tatara i surudžija koji su pošiljke prenosili na konjima postajala je daleka prošlost.
Samo 11 godina nakon prve uspostavljene telegrafske veze na relaciji Baltimor - Vašington, Milivoje Petrović - Blaznavac je iz Beča doneo prve telegrafske aparate u Srbiju.
Beograd je prvo uspostavio vezu sa Zemunom koji se nalazio u sastavu Austrougarske, a potom se povezao sa svim telegrafskim stanicama ka jugu. Poslednja je bila aleksinačka telegrafska stanica. U nekadašnji "karantin" u Aleksincu, zgradu koja je tada služila da se u njoj izoluju azijski migranti oboleli od kuge, uselio se prvi telegraf i preko noći je ovo postala centralna zgrada za prenos šifrovanih pošiljki.
Telegrafska štacija Beograd primila je prvi dolazni telegram iz najjužnije stanice 11. Aprila 1855. godine u 8 sati i 30 minuta. Dvadesetak minuta ranije, u Aleksincu je predata poruka od trideset reči. To je bio početak nove epohe koja je u potpunosti promenila način komuniciranja među ljudima na Balkanu.
- Dok je stari Aleksinac mirno živeo i sanjao da li će da pobedi srpska trobojka na bedemima Niša, nije ni slutio da se preko njegovih telegrafskih žica, tuku interesi celog sveta i sprovode diplomatske intrige - govorio je osamdesetak godina kasnije o prvim telegramima, telegrafista Milivoje Prendić.
Aleksinački telegraf je nakon oslobođenja Niša postao još jedna od usputnih stanica između krajnjeg severa i juga države. Niš je poprimio nekadašnje zadatke Alekinca. Ipak, ne može se zaboraviti vojno–strateški položaj koji je Aleksinac imao u toku Prvog i Drugog balkanskog rata. Sve vojne operacije, naredbe i izveštaji o uspehu slale su se telegrafskim saobraćajem preko Aleksinca. U vreme pre oslobođenja Niša, aleksinački trgovci su prenosili tajne depeše prerušavajući se u krojače i trgovce. Za vreme ratova nijedan telegram nije stizao u Niš bez prethodnog verifikovanja u Aleksincu, kao potpuno slobodnom gradu.
