Da se parlamentarni izbori održavaju u nedelju, cenzus bi prešlo i u Skupštinu Srbije ušlo šest lista, pokazuje poslednje predizborno istraživanje agencije Faktor plus, koje "Blic" ekskluzivno objavljuje.
Da se parlamentarni izbori održavaju u nedelju, cenzus bi prešlo i u Skupštinu Srbije ušlo šest lista, pokazuje poslednje predizborno istraživanje agencije Faktor plus, koje "Blic" ekskluzivno objavljuje.
Istraživanje Faktora plus i "Blica" rađeno je na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije na uzorku od 1.250 ispitanika. Rađeno je telefonskim putem, u periodu od 6. do 10. juna.
Prema ovom istraživanju, lista oko Srpske napredne stranke osvojila bi 58,2 odsto glasova, dok bi Socijalistička partija Srbije u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom mogla da računa na 12,5 procenata. Cenzus bi prešle i liste Aleksandra Šapića, Sergeja Trofunovića, Vojislava Šešelja i Miloša Jovanovića, dok su na pola procenta i manje od pola od ulaska u parlament Dosta je bilo, Ujedinjena demokratska Srbija, Zavetnici i Pokret za obnovu kraljevine.
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže za "Blic" da je moguće da vladajući naprednjaci idu i preko 60 procenata.
- Realno je moguće i više, ali bi to, ako mogu da komentarišem, značilo previše dominacije. Pritom, oni su dominantni i sa bojkotom i bez njega. Njihov odlazak na preko 60 odsto značio bi i da su svi drugi, osim možda SPS-a, beznačajni, a to ni samim naprednjacima ne odgovara. Ali, znajući Vučića, mislim da ga to neće interesovati. On će, kao Nemci u fudbalu, gledati da da golova koliko god može - objašnjava Pejić.
Kada je reč o socijalistima, kaže da su procenti te stranke varirali poslednjih godina i naglašava da su socijalisti prvi ušli u kampanju.
- Posle epidemije, SPS je prvi ušao u kampanju, aktivni su na terenu. Uz SNS, jedini imaju opipljivu snagu. Njihovo biračko telo i kadrovi su stariji, zato verujem da će sada dobro proći, a za ubuduće ćemo videti - navodi on.
Šapićev SPAS na izborima u nedelju uzeo bi 4,9 odsto glasova i bio bi treća politička snaga u zemlji. Naš sagovornik kaže da je predsednik opštine Novi Beograd polako, ali sigurnim koracima došao do trećeg mesta na listi rejtinga.
- Pre godinu dana ovakav rezultat možda bi bio iznenađenje, ali sada nije. Dok jedan deo opozicije bojkotuje, a drugi se deli, Šapić se izdigao i miran dočekuje izbore. Za sledeće izbore neće imati tako lagodnu poziciju, jer će ga ozbiljnije shvatiti i vlast i opozicija, a po meni je trebalo to da se dogodi i ranije - navodi Pejić.
Pokret slobodnih građana, ističe Pejić, ima amplitude u rejtingu koje zavise od karaktera Sergeja Trifunovića, ali i od poteza koje su vukli, poput onoga kada su najpre nameravali da bojkotuju izbore, a potom su od toga odustali. Trenutno su na 3,4 odsto i trebalo bi da pređu cenzus.
Srpska radikalna stranka trenutno ima 3,4 procenta, a i Metla 2020, čija je okosnica Demokratska stranka Srbije, mogla bi takođe preko cenzusa.
- Radikali su stabilni i prelazak cenzusa za njih bi bio ozbiljan rezultat. Uključivanje Aleksandra Šešelja aktivno u politiku je dobar potez. On je uspeo da skrene pažnju na sebe, a i u smislu ozbiljnosti nastupa razlikuje se dosta od svog oca - kaže Pejić.
Što se Metle tiče, ona je na samoj ivici.
- Moguće je da budu iznenađenje, ali su na ivici i cenzus im nije izvestan. Njihov lider Miloš Jovanović ima umeren i pristojan nastup, ima ga u medijima, pa ćemo videti koliko je to blisko biračima. Ipak, jedno su simpatije prema nekome, a sasvim drugo kad izađete na izbore i zaokružite neku opciju - objašnjava naš sagovornik.
Ujedinjena demokratska Srbija i Dosta je bilo su malo ispod cenzusa. Pejić kaže da je UDS kasno ušla u kampanju i da ćemo tek videti hoće li pametno iskoristiti njen kraj.
Na malim procentima teško je biti precizan
Pejić ističe da niko osim Faktora plus i "Blica" nije izlazio javno sa istraživanjima, baš zbog toga što je na ovako malim procentima teško biti precizan.
- Toliko je mala razlika između 2,5 i 3,2 odsto, da praktično govorimo o statističkoj grešci. Teško hvatamo pojedine organizacije u nekim sredinama i zato se možda o nekoga i ogrešimo - zaključuje Pejić.
Izlaznost i bojkot neće biti centralne teme
Kada je reč o izlaznosti, da se izbori održavaju u nedelju, na njih bi izašlo 46 odsto glasača pokazuje ovo istraživanje. Ne bi izašlo 34 odsto građana, dok je odgovor ne znam ili nemam stav izabralo 20 odsto ispitanika.
- Ne volim da govorim u rasponima, ali ne verujem da će izaći više od 50-51 odsto upisanih birača, a s druge strane ni manje od 42-43 odsto. Na manju izlaznost donekle mogu da utiču bojkot i korona. Međutim, bojkot i izlaznost neće biti centralne teme ovih izbora - zaključuje Vladimir Pejić.
