"Zvaćeš se Varvara" kroz dvanaest epizoda prikazuje emotivnu priču o ljudima u potrazi za srećom u modernom svetu.
Serija režisera Dejana Zečevića počinje emitovanje 10. januara
Domaća serija "Zvaćeš se Varvara“ Dejana Zečevića, koja počinje da se emituje od 10. januara svakog vikenda na Superstaru, donosi snažnu i emotivnu priču o ljudima u potrazi za srećom u savremenom svetu.
Bez klasičnog glavnog junaka, sa Varvarom kao prvom među jednakima, kroz dvanaest epizoda ova serija osvetljava sudbine likova koji, vođeni različitim shvatanjima sreće, pokušavaju da je dosegnu ili makar pobegnu od nesreće koja im je za petama.
Kroz spoj drame, trilera, fantastike, apsurda, uz primesu horora i komedije, "Zvaćeš se Varvara“ scenariste Miloša Radovića otkriva šta se krije u senkama života i koliko su ljubav, vera i nada snažne čak i onda kada deluju nemoguće.
Tim povodom, U intervjuu za “Blic” Zoran Cvijanović koji u ovoj seriji tumači oca Mine (Una Lučić), jedne od glavnih junakinja, otkriva kako vidi temu potrage za srećom, rad na projektu i saradnju sa rediteljem Zečevićem.
Da li je i Vaš lik u potrazi za srećom?
- Svi junaci ove serije su u potrazi za srećom. Nekome to ide bolje, nekome lošije.
Sa Zekom je uživanje raditi
Koliko će se gledaoci danas prepoznati u ovoj temi?
- Mislim da u potpunosti hoće, ali ne samo kroz temu, već i zahvaljujući fenomenalnoj glumačkoj podeli a i činjenici da je seriju režirao Dejan Zečević, a pisao Miloš Radović - autori sa ogromnim iskustvom iza sebe. Tu je i Dušan Joksimović kao direktor fotografije, koji je svoju karijeru započeo filmom „Mi nismo anđeli". Verujem da će biti mnogo razloga zbog kojih će publika želeti da gleda ovu seriju i u to sam potpuno siguran.
Vaše kolege kažu da je divno raditi sa Zekom. A Vi?
- Nisam imao priliku da sa Zekom radim prethodnih desetak-petnaest godina, ali smo se pre dve-tri godine sreli radeći seriju „Zvaćeš se Varvara“ i „Krunsku 11“. Mogu samo da potvrdim da su moje kolege u pravu - sa njim je uživanje raditi.
Mnogo snimate. Da li ste se umorili, s obzirom na to da ste u penziji?
- U našem poslu čovek mora da nauči da se odmara u hodu. Neophodno je stalno podizati nivo kondicije da bi se opstalo, i tu gotovo da nema razlike između mladog čoveka i nekoga ko je u penziji. Ta kondicija nije sportska, naprotiv, ona podrazumeva sposobnost da se dvanaest sati drži koncentracija na setu, a da se uveče eventualno odigra još jedna predstava, na zadovoljstvo i sebe i publike.