Animirani film "Tri sestre" reditelja Konstantina Bronzita inspirisan je legendom iz Crne Gore.
Film opisuje život tri sestre na ostrvu i njihov susret sa mornarem koji im menja živote.
Jedan od kandidata za Oskara u selekciji kratkog animiranog filma ove godine je rusko ostvarenje „Tri sestre“ reditelja Konstantina Bronzita, za koji je delimično ovaj ruskih animator, bio nadahnut crnogorskom legendom o tri sestre iz Prčnja.
Kratki dva-de animirani film Tri sestre, projekat Konstantina Bronzita, nije ni na koji način povezan sa poznatom dramom Antona Pavloviča Čehova.
Film govori o tri sestre koje žive na ostrvu, a da bi poboljšale svoje finansijsko stanje odlučuju da izdaju jednu od soba u svojoj kući. Ali, dolaskom novog stanara, morskog vuka sa lulom u ustima, njihov mir je narušen, piše RTS.
- Da, uzbuđen sam, toliko da se tresem kao nikada do sada, jer su svaki put šanse da dobijem Oskara i stignem na vrh filmskog Olimpa bile ravne nuli. Svaki put je čudo. Kada počne ponovo da se dešava to je zaista čudesno čudo - kaže Konstantin Bronzit, ruski reditelj kandidovan za Oskara.
U filmu sestre dolaskom novog stanara menjaju sivu odeću za onu u svetlim bojama, bore se neumorno za ljubav bradatog muškarca. Jedna od njih mu donosi kafu, druga pere veš, a treća odlazi na putovanje brodom sa njim.
Ostvarenje Tri sestre je do skora potpisivao nepoznati filmski stvaralac Timur Kognov, a onda se ispostavilo da je to pseudonim za ruskog veterana Konstantina Bronzita.
- Ako govorimo o trenutku kada je počeo proces pričanja priče i animacija, bilo je potrebno šest godina da se film realizuje. Nažalost, nisam mogao da radim svakoga dana od ujutru do uveče. Proces nastanka filma za reditelja ne znači da on snima ili skicira svakoga dana, radim i druge stvari ali je ipak film u mojoj glavi, uz njega hodam, razmišljam, čak i kada sam na odmoru - objašnjava Konstantin Bronzit.
Film traje 15 minuta, bez dijaloga je, u njemu se čuju samo krici galebova i zadovoljni osmeh mornara, ali je radnja razumljiva svuda u svetu.
Ruski reditelj je radeći na njemu bio delimično nadahnut crnogorskom legendom o tri sestre iz Prčnja. One su volele mornara i čekale na njegov povratak sa puta sve do smrti. Zaintrigiran tom legendom Bronzit je odlučio da pogleda tu kuću i bio iznenađen kada je shvatio da je nacrtao gotovo istu takvu, navodi RTS.
U konkurenciji za ovogodišnjeg Oskara je 15 kratkih animiranih filmova.
- Svi kandidati za Oskara u ovoj kategoriji su jaki, prisutna je mešavina žanrova i tehnologija što je tako uvek u svetu kratkog animiranog filma. Potpuno je neizvesno ko će dobiti nagradu - istakao je reditelj.
Konstantin Bronzit rođen u nekadašnjem Lenjingradu, diplomirao je na Institutu za lepu umetnost Rjepin. Na početku karijere je radio na obrazovnim animiranim filmovima, a za Studio za popularne naučne filmove je uradio svoj prvi film 1988. godine. Za nagradu Oskar je bio nominovan 2009. i 2016. godine.
Tre Sorelle
Podsetimo, kako legenda kaže, nekada davno u letnjikovcu plemićke porodice Buća živele su tri sestre – po jednim spisima zvale su se Fiomena, Gracijana i Rina, a po drugima Nera, Bjanka i Roza. Sve tri su nadaleko bile čuvene po svojoj lepoti, ali i vrednoći, čestitosti i poštenju. Ali, te osobine nisu bile jedino što ih spaja. Sve tri lepotice zaljubile su se u istog momka, mladog kapetana Jerka Novanjanina.
Suočen s takvim lepotama i vrlinama, mladi kapetan nikako nije mogao da se opredeli za samo jednu od devojaka. Zato je odlučio da se svojim jedrenjakom otisne na pučinu, kako bi razbistrio misli i shvatio koja mu je od sestara najviše prirasla srcu. Takođe, želeo je i njima da pruži šansu da se zaljube u nekog drugog, tako da bi njegov konačni izbor pao na sestru koja bude čekala kada se bude vratio.
No, nijedna od devojaka nije se pokolebala u svoju ljubav, tako da su ga sve tri željno iščekivale. Svakoga dana svaka je s prozora svog krila ove raskošne kuće sagrađene u 15. veku, koja i dan danas privlači poglede posetilaca Prčnja, čekala da ugleda Jerkov jedrenjak.
Pošto se čekanje odužilo, sestre su sklopile pakt – ukoliko neka od njih premine pre nego što se mornar vrati, ostale će zazidati njen prozor, kako bi Jerko još na pučini znao koja od njih više nije živa.
Prva je umrla najstarija i njen prozor su sestre u suzama zazidale. Potom je preminula i srednja sestra i njen prozor je zaptiven. Međutim, kada se najmlađa od sestrara preselila na onaj svet, njen prozor nije imao ko da zazida, tako da je on do dana današnjeg ostao na svom mestu.
Neodlučnom Jerku se zauvek gubi trag.