U novom, "Zlatnim lavom" nagrađenom filmu Pedra Almodovara "The Room Next Door", Tilda Svinton igra glavnu ulogu. Glumica je za agenciju AP govorila o liku Marte, smrtno bolesne žene koja odlučuje da okonča svoj život pod sopstvenim uslovima, a nakon što se ponovo poveže sa svojom prijateljicom Ingrid, koju igra Džulijan Mur, ubeđuje je da ostane i pravi joj društvo pre nego što donese važnu odluku.
Tilda Svinton veruje da pojedinci treba da imaju reč kada se radi o njihovom životu i umiranju, te priznaje da je i sama bila svedok takvog, saosećajnog odlaska njenog prijatelja:
– U svom životu imala sam veliku sreću da me neko na položaju poput Martinog zamoli da budem njegova Ingrid… To iskustvo mi je oblikovalo stav o životu i smrti. Ne samo o mojoj sposobnosti da budem svedok drugim ljudima u toj situaciji, već i o svom životu i umiranju.
"Dozvolite ljudima da umru pod sopstvenim uslovima"
Glumica je za "Asošijeted pres" govorila o filmu "The Room Next Door", Almodovaru i njegovoj ideji da se dopusti ljudima da umru pod sopstvenim uslovima.
– Osećala sam se zaista blagoslovena tom prilikom. Mnogi od nas su bili u situaciji u kojoj se nalazi lik Džulijan Mur, od koga se traži da bude svedok nekoga ko umire. To je zaista lepa priča o mogućnosti stava. Mislim da je Martin stav prema sopstvenom životu zaista inspirativan. Želela bih da mislim da je ovo zaista velikodušan predlog i da bi mogao da inspiriše ljude da jednostavno znaju da je moguće dostojanstveno suočiti se sa sopstvenom smrću – smatra Tilda i dodaje:
– Zaista je glupo misliti da možemo da izbegnemo razmišljanje o smrti jer se ne razbole i ne umiru samo nesrećni ljudi. To je neizbežnost. I tako bismo mogli da je prihvatimo. I usput, što je više prihvatamo, više ćemo uživati u životu.
Svinton podseća da postoji mnogo zemalja u svetu u kojima nije zločin pomagati nečijoj aktivnoj volji da orkestrira sopstveno umiranje, a u SAD postoji 10 država u kojima to nije krivično delo, gde je moguće da dva lekara pomognu u aktivnoj volji pacijenta da preuzme odgovornost za sopstveno umiranje.
– A postoje druga mesta, poput države Njujork gde je smešten naš film, koje nisu jedna od tih 10. I ima raznih ljudi, veoma mudrih i veoma saosećajnih, veoma obrazovanih i veoma prosvetljenih, koji aktivno vode kampanju da prošire ovo prihvatanje – ističe glumica.
"Zlatni lav je bio šok"
Ovom prilikom prisetila se i prvog projekta koji je radila sa Pedrom Almodovarom, bio je to kratki film "Ljudski glas" koji su snimali usred kovida.
– Snimili smo ga za devet dana. Super, super brzo… I mislila sam da Pedro radi veoma brzo jer je to bio kratki film i zato što smo bili usred kovida. Ali, ne, to je način na koji on inače radi. To je kao kada govorite o nekom zemlji. Volim da putujem u svet Almodovara, i to nije Španija, to je negde drugde. To je njegovo okruženje. Dakle, ulazak u kadar filmskog stvaraoca koji stvara to okruženje – je uvek malo putovanje.
"Zlatni lav" u Veneciji je, priznaje glumica, bio, i još uvek je "mali šok" za celu ekipu:
– Kada ste u publici tada najbolje možete da procenite da li je sufle narastao ili nije. Očigledno je 18 i po minuta rekord kada stojite pored Pedra Almodovara i znate da je to 18 i po minuta aplauza ljudi koji ga zaista s ljubavlju cene. Uglavnom ne postaje mnogo bolje od toga. Ali, kada je reč o nagradama, tu sam prava neznalica. Nikada nemam to na umu kada radim neki film. Ne razmišljam unapred. Sačekajmo, pa vidimo. Neka bude stvarno, zadržimo to!
(Nova.rs)