Petar Božović važi za barda domaćeg glumišta. O njegovim maestralnim ulogama ispisane su brojne stranice, a on i danas vredno radi, stvarajući nove kultne kreacije.
Osim pred kamerama glumac često nastupa i na daskama koje život znače, obilazeći celu Srbiju i osvajajući aplauze gde god da se pojavi. Ipak, glumac u sebi krije veliku tugu, budući da je njegovo detinjstvo obeležio dom za nezbrinutu decu.
"Brat mi nikada nije oprostio"
O svojoj potresnoj, ali i filmskoj priči otvoreno je govorio, a kako je otkrio veruje da mu brat nikada nije oprostio što ga nije poveo sa sobom iz sirotišta.
- Živeo sam u Zemunu dok mi majka nije umrla, a to se desilo brzo, tako da se majke skoro i ne sećam. Moj otac, nezadovoljan uslovima u nemačkom logoru, nastavio je da robija i na Golom otoku. Tako brat i ja ostadosmo u domu za ratnu siročad na Senjaku. U posete su mi dolazili baba, tetke i ujaci dok me nisu prihvatili, pa sam neko vreme bio u kolektivnom stanu. Onda su i ujaci otišli na Goli otok, a ja ponovo u dom dok me moja baba, tetka Vida Vlahović nije uzela i odvela u Kolašin. Moj brat je ostao u sirotištu i mislim da mi nikad nije oprostio, kao da sam ja bio kriv što sam izabran - ispričao je Božović u emisiji "Balkanska ulica".
"Bio sam u bekstvu"
Oduvek je važio za buntovnika kakav se retko viđa, a zbog raskošnog talenta publika mu je oprostila i kad je pobegao iz pozorišta, o čemu je goovrio u svom velikom intervjuu za "TV Novosti" iz decembra 1998. godine.
Pored toga, otvoreno je govorio i o svim nedaćama i sudbini koje su ga zadesile u životu.
- Pobegao sam i bio u bekstvu jedno četiri godine. Nisam pa pobegao od pozorišta nego od svega. Od haosa... Moje vijuge opet nisu mogle da primaju te nove misli i ponašanja. Ceo taj haos sa gubitkom ondašnje Jugoslavije koja je bila najlepša zemlja na svetu, koja nam je i onako bila mala i tesna... Mi smo mislili da smo veći nego što jesmo i bili smo i uobraženi, i verovali smo da ćemo normalno ući u Evropu. Nikad nisam verovao da ću u Evropu morati da idem preko Kine i Belorusije. Vidite koliki je naš put: oko cele zemljine kugle mi moramo da idemo u Evropu umesto da odemo preko puta! Izgleda da smo dobili kartu u pogrešnom pravcu. Kao što nam je i obećano, tramvajem idemo u 21. vek, a do Evrope stižemo preko celog sveta!
Bez pozorišta kao bez voljene žene
Svoje uporište pored vere našao je i na daskama koje život znače, a njegov povratak pozorištu publika je svesrdno pozdravila.
- Bez pozorišta sam se dosta loše osećao. Jednom me je Nada Blam pitala: Kako ti je bez pozorišta? Kao bez voljene žene! Morao sam da se vratim. Komad "Na čijoj strani" je bio stvarno izazov. Za mene, uz sve druge okolnosti, i to što sam prvi put igrao sa Ljubom Tadićem. "Kuloarski sladokusci" su očekivali neki naš sukob, a mi smo se glumački zaljubili na prvi pogled. Na sceni smo ljuti protivnici, a van scene smo rekao bih, laskajući sebi, prijatelji.
(Kurir)
