"Stare furune" su strip o trojici staraca koji se suprotstavljaju modernom svetu.
Strip obiluje humorom, autoironijom i podseća na vrednost slobode.
Šta zna mladost, šta je starost. Izreka je koju ste čuli, siguran sam, barem deset puta u životu. Opisati u jednoj rečenici remek-delo devete umetnosti koje je pred vama, tačnije je reći ispuni godine životom, a ne život godinama. “Stare furune”. Kakva stripčina. U slici i reči, dokaz da bez star(a)ca nema udarca.
Slavna glumica Bet Dejvis je rekla da “starost nije mesto za kukavice”. A, kakva mi ovde imamo tri “heroja”, tri stara blesana... Pozavideli bi im i oni od 16 godina, što ih cepaju hormoni do neba.
Da je Makondo, srpski izdavač stripa “Stare furune”, želeo tačno da prevede naslov, on bi glasio “Stare prdonje”. Trio fantastiko, džangrizala svih džangrizala, anarhisti u telima podgrejanih leševa, matorci koji su sve samo ne izlapeli. Ajmo i jedan oksimoron - oni su “mladi starci”.
Antoan, Emil i Pjero, junaci ovog grafičkog romana, doslovce su kao postulat u jeseni svojih života usvojili poruku Marka Tvena: “Starost pitanje uma nad materijom. Ako ti ne smeta, ništa ti ne smeta”. Molim lepo...
Ljudi, ovo je toliko blesav strip, da se zaista ne može opisati na pravi način, izuzev ako se ne pročita. Od korice do korice, pa opet. Ma, više puta!
Gledajući poslednjih godina jednog matorca koga imam pored sebe i još je (bogu hvala) živ i mrda, a to je moj otac, shvatio sam da u starosti koža postaje tanja, ali ideje postaju deblje. Stvarno. Okej, ima tu i malo druženja sa Alchajmerom, ali i to ide u rok životne službe, naravno, ako ne preraste u nešto zabrinjavajuće.
Strip „Stare furune“, odnosno ovaj integral od četiri epizode, stvorili su Vilfrid Lupano i Pol Koe. Beskrajno zanimljiv grafički roman donosi priču o trojici staraca, koji na sve načine odbijaju da se odreknu svojih ubeđenja, u svetu koji više nije kao pre i prolazi im kao testo kroz prste. “Stare furune” su i ekranizovane, film nosi isti naslov, a iza najsmešnijih likova i komičnih situacija, može se osetiti kritika svemu savremenome.
Priča počinje stihovima francuskog ikoničnog kantautora Žorđa Brasensa „Kad im glave posede, postanu sedi, svi stari mrgudi misle da su mladi ludi... Vreme tu ništa ne menja. Kad si glup, glup si.“ Taman tako, ova Brasensova poruka je kao u Njegoša.
“Stare furune” se posprdno osvrću na raznorazna ljudska stanja, podlosti, cinizam... Posebno na nametanje mišljenja i dvostruke aršine. Ovo je oda slobodi, u nekom anarhističko-hipi maniru, koliko god to nenormalno zvučalo. Oni su u srži pacifisti, ali, na primer, malo bi i da lome ulicama, zgradama, lokalima. Ovo je komedija, ona baš, baš dobra, često protkana crnim humorom.
Ovaj grafički roman je nastao iz želje da ispriča priča o generaciji koja je prošla kroz tehničke, društvene, moralne i medijske transformacije. koja se u tom “vrlom novom svetu” i pored velikih poteškoća morala snalaziti. Ovaj strip nije akcija, niti fikcija, ni superherojština. Ovo je predstava o čoveku, ogoljenom sasvim, sa svim svojim manama i vrlinama.
Stare furune su zapravo trojica osamdesetogodišnjaka, prijatelja iz detinjstva, koje je oduvek vezivao bunt prema establišmentu, autoritetima i nametnutim postulatima. Antoan je penzionisani sindikalac, Emil bivši ragbista i moreplovac, a Pjero besni anarhistički aktivista. Oni kreću na životno putovanje, kakvo sigurno nije bilo viđeno.
Oni usput prave velike gluposti. Strip istražuje teme mnogo dublje nego što se na prvi pogled čini. Značaj njegov se ogleda u prenošenju znanja i vrednosti, u svetu prepunom nepravdi, sukoba i ekološkog upropaštavanja planete nam. Priča otkriva i odnos prema starosti, koja nije beznadežna kao u gerijatrijskim ustanovama, ali ni svetla kao što se predstavlja u stvarnosti.
Ovaj ludi trio jeste predstavnik prošlog vremena, koji je primoran da živi u današnjici. Oni su se već naživeli, ali ne pozdravlja im se od ovog sveta tek tako, štaviše.
Generacijski jaz je osnova humora u ovom stripu. Kako reče autoir Pol Koe “Za nas je ovo voz sa praznim vagonima. I u svakom vagonu pričamo o ekologiji, zapošljavanju, društvu, novcu, kapitalizmu. Teme kojima bismo se mogli baviti deluju beskonačno. To su teme našeg doba.“
Jedna od najboljih dogodovština jeste ona kada kritikuju digitalnu revoluciju, koja sada nameće korišćenje mobilne aplikacije za naručivanje pića u kafiću. Otići će dotle, da će jedan od glavnih likova zaglaviti u zatvoru zbog „glupe priče o naručivanju kafe preko satelita“.
Stare furune se jasno i precizno bave danas posebno osetljivim temama, kao što su terorizam, seksualno uznemiravanje, migranti, ekologija, utaja poreza, nepotizam... Ovaj grafički roman nosi poruku poput nekakvog priručnika, kako bi se trebalo živeti da je pravde i razumevanja. Da ne živimo u teatru apsurda.
Borba je neprestana, važno je uneti se u nju ubeđenjem i, ukoliko je moguće, koliko-toliko sa osmehom na licu, kakva god greška da se napravi. Jer, cilj opravdava sredstvo. Zato ćemo ovaj tekst završiti mišlju neizostavnog člana Starih furuni, vrlog Pjeroa, u časovima dokolice: „Ipak smo napravili određen broj sra..a, ako podvučemo crtu“.