SLAVKO ŠTIMAC OTKRIO SVOJU OMILJENU FILMSKU SCENU: "To mi je u karijeri, jedna od najjačih što sam doživeo"

Beogradska promocija monografije “Tihi heroj ekrana” Marka Misirače i prikazivanje dokumentarnog filma “Slavko Štimac - Samotnjak“ Srđe Penezića, održano je u Operi i Teatru “Madlenianum”.

Ova značajna publikacija i filmsko ostvarenje našeg popularnog glumca deo su priznanja koja prati nagradu “Pavle Vuisić” čiji je Štimac pre tri godine postao laureat.

- Imao sam sreće da su ljudi koji su meni bliski, marljivi i vredni, uradili monografiju i film, tako da sam ja došao na gotov proizvod koji su oni meni predstavili. Bio sam prezadovoljan. Inače, često me pitaju da li ima mesta skromnosti kada su u pitanju ovi projekti. Ja ne znam kako ko doživljava skromnost ali ja to doživljavam kao normalno, pristojno ponašanje i ništa drugo. Gluma je moj posao i ja se njome bavim skoro ceo život. Trudim se da prema svim ljudima budem isti jer mislim da svi zaslužujemo sličan tretman – rekao je Slavko Štimac, pre pomocije svoje monografije i dokumenatrnog filma o njemu.

Na promociji monografije u Nišu glumac je izjavio da je bilo par sitnica koje je menjao u njoj. Na pitanje koje su to stvari bile, Slavko kaže:

- Možda je bilo viška nekih stvari. Kada mi je Marko pokazao monografiju koju je napisao, ja sam bio šokiran detajima koje je pronašao iz mog profesionalnog života, a na koje sam ja potpuno zaboravio. Što se tiče dokumentarnog filma, Srđa i ja koji se znamo već dugi niz godina i veliki smo prijatelji a radili smo i igrani film zajedno, na njegov predlog smo nešto drugačije to uradili. Nismo zvali moje kolege i ljude s kojima sam radio, da pričaju o meni, nego da jednostavno ja nešto govorim i da se prisećam nekih događaja, a da sve to prate inserti iz većine filmova koje sam uradio u svom životu. To je malo drugačiji pristup.

Štimac je pre šest godina postao i dobitnik nagrade Kustendorfa, odnosno nagrade za buduće filmove, koja vrlo poetično zvuči a na svoj način je nagrada za životno delo.

- Kusta, misli da ću ja još dosta da radim i hvala mu na tome (smeh). Ja sam prošle godine dobio nagradu u Hrvatskoj, koja je pandan nagradi “Pavle Vuisić” i koja nosi naziv isto po jednom velikom glumcu, Fabijanu Šovagoviću. Vrlo sam srećan zbog toga što imam te dve nagrade koje nose ime dvojice velikih glumaca s kojima sam imao čast i da radim, a koje sam privatno i poznavao. Inače nagradu “Fabijan Šovagović” sam dobio od Udruženja hrvatskih reditelja, znači od ljudi iz branše i od kolega, kao što je i ova nagrada “Pavle Vuisić” koja se dodeljuje svake godine, tako da je to najveće zadovoljstvo i najveći kompliment kad vas nagrade vaši – ističe on.

Jednom prilikom Štimac je izjavio da je njegovom ocu bilo veoma drago jer je igrao pored njegovog omiljenog glumca Pavla Vuisića. Umetnik nam otkriva da li je i njemu Pavle bio jedan od najomiljenijih kolega u dosadašnjem radu.

- Jeste. Mislim da je o Pavlu Vuisiću, uglavnom sve rečeno. On je bio veliki glumac, intuitivan, ispred svog vremena, prosto harizmatičan na jedan neverovatan način. Dovoljno je bilo da se pojavi, da bude u sceni i već vam privlači pažnju, a to je redak dar i svi to znamo, naročito mi koji se bavimo ovim poslom, koji bi trebali da prepoznajemo i da cenimo te kvalitete.

Glumac se može pohvaliti da je za više od pola veka karijere snimio preko osamdeset filmova. Nikada ne izdvaja neke uloge, ali jedna od najznačajnijih u njegovoj karijeri je bila u filmu “Podzemlje” Emira Kusturice.

- Jedna od mojih stvarno omiljenih scena u životu je bila ona sa majmunom u “Podzemlju”. Majmun je u sceni mene zaista zagrlio i to zagrlio kao čovek. To mi je u karijeri, jedna od najjačih scena što sam doživeo – priseća se umetnik.

Štimac otkriva i koje mu je osećanje dominatno kada se osvrne unazad, jer neminovno ovakve nagrade definitivno inspirišu čoveka.

- Kada dođemo u neke godine, obično razmišljamo o tome dokle smo došli, šta nas čeka i kako ćemo da završimo svoj život. Najviše o čemu mogu da mislim je to koliko sam dobronamernih i plemeniti ljudi sreo u životu, u svojoj profesiji i koliko su mi na neki način bili od pomoći da možda pravilnije sagledavam svet i odnose sa ljudima. Na taj način se trudim da razmišljam i mislim da to ima koristi – podvlači Slavko.

U filmu “Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato” osim što je igrao glavnu ulogu, oprobao se i kao producent. Na pitanje da li bi se ponovo oprobao u takvim ulogama u nekom novom projektu, Slavko kaže:

- Guram Srđu Penezića koji je režirao, montirao i napisao scenario za “Dobricu”, da napiše još nešto novo, pošto je on izuzetno talentovan čovek. On je zajedno sa mnom i producirao film - naglašava Štimac.