Predstava 'Profesionalac' se vraća na scenu u režiji Dušana Kovačevića.
Premijera je zakazana za 21. februar sa poznatim glumačkim sastavom.
Trideset šest godina od praizvedbe „Profesionalca“ u Zvezdara teatru, antologijska drama koja je sa Danilom Batom Stojkovićem u liku Luke Labana stekla kultni status, vraća se na scenu, ponovo u režiji Dušana Kovačevića, a premijera je zakazana 21. februara.
U novoj glumačkoj podeli kao Luku Labana videćemo Nenada Jezdića, Igor Đorđević igra pisca Teodora Teju Kraja, Ana Franić Martu, sekretaricu, a Jednog, sasvim normalnog ludaka Duško Ašković.
U autorskoj ekipi predstave su i scenograf Vladslav Munić Kanington, kostimografkinja Dragica Laušević, izbor muzike radi Vladimir Marković, a producent predstave je Dragiša Ćurguz. Karte za premijeru su već u prodaji, a reprize su zakazane 25, 26. i 28. februara.
Podsetimo, drama "Profesionalac" iliti "Tužna komedija po Luki" prvu premijeru doživela je 10. januara 1990. godine. U briljantnoj Kovačevećevoj podeli sa Batom Stojkovićem na čelu Teju Kraja je igrao Bogdan Diklić, Martu Neda Arnerić, a Normalnog ludaka Vanja Janketić.
U autorskom testu za "Blic" Dušan Kovačević je o Bati Stojkoviću i predstavi "Profesionalac" između ostalog zapisao:
"I pre nego što je zaigrao ulogu Luke Labana u predstavi “Profesionalac” Batu smo poštovali kao glumca koji je bio izuzetan profesionalac. Dolazio je u pozorište ili na snimanje sat vremena ranije da prelista tekst, popije kafu, samo kafu, nikad nije popio kap pića pre posla. Ovo govorim jer su me ponekad zapitkivali da li Bata popije pre predstave. Ne, nikad. A posle predstave, to je već neka druga priča. Obično bi posle dobro odigrane predstave, a to je bila skoro svaka, dolazio u bife i glasno vodio razgovor sam sa sobom.
- Stojkoviću kako smo noćas igrali...
- Odlično.
- Jesmo Stojkoviću...
Jedno piće je obično bila ulaznica za dugo putovanje u noć.
Poslednja predstava
(...) Bata je poslednju predstavu odigrao u “Zvezdara teatru” na sceni koja danas nosi njegovo ime. Došao je iz bolnice u pratnji supruge Olgice, lekara i nekoliko medicinskih radnika koji su želeli da gledaju predstavu i eventualno pomognu ako se Bati nešto desi. Razgovarao sam sa lekarima koji su mi rekli da je Batina želja da igra razumljiva, ali veoma rizična. Pitao sam ih šta je najveći rizik. Nabrojali su mi bar deset opasnosti, od embolije pluća do infarkta. Naravno, sve je to bilo uzalud jer je Bata bio kao njegov lik iz “Ko to tamo peva”, za koga je rečeno “ovaj čovek je neuništiv”. Takvog čoveka je Bata igrao ceo život.
“Profesionalca” je Bata odigrao u “Zvezdara teatru” više od 400 puta. Uvek na kartu više. A nikad kao te večeri nije bilo toliko ljudi koji su želeli da ga vide. Sumnjam da je većina slutila da bi to mogla biti njegova poslednja predstava. Možda su nešto načuli, kao studenti glume iz Ljubljane koji su doputovali i rekli mi da su čuli da Bata nije dobro, da su već ranije hteli da ga gledaju uživo pošto su njegove filmske uloge znali napamet.
Stajao sam u tonskoj kabini i gledao Batu kako igra kao nekada, kad je bio u punoj snazi. Nekoliko puta se zadihao, gubio je dah ali je to pokrivao glumom kao da nije dobro liku koji igra; meni je sve u redu ali Luki Labanu nije dobro. I nekim čudom, kad se sudbina poigra sa čovekom, u drami o penzionisanom policajcu kraj je isti: Luka je došao da se pozdravi sa čovekom koga je godinama pratio, odlazi u bolnicu, na operaciju, i na pitanje “da li je nešto ozbiljno” odgovara: “Nije, ako preživim”.
Igrao je Bata sve bolje iz scene u scenu, oznojen kao i obično, bez i jedne greške u dijalozima sa partnerima Bogdanom Diklićem, Nedom Arnerić i već pomeniutim Vanjom Janketićem u epizodnoj ulozi. Bila je to jedna od onih predstava koje se dugo pamte i zbog kojih se ide i voli pozorište. Aplauz je trajao, činilo mi se, koliko i predstava. Bata je odlazio sa scene i vraćao se uz ovacije, odlazio i vraćao se po ko zna koji put, i kad je poslednji put otišao više se nikada nije vratio.