UMRLA BRIŽIT BARDO Bila je jedna od najlepših i najuticajnijih žena 20. veka: "Imala sam sve, a bila sam nesrećna"

Filmska ikona Brižit Bardo preminula je u 91. godini, objavila je danas Fondacija Brižit Bardo.

Kako je preneo TV BMFT, preminula je glumica koja je imala najprepoznatljivije inicijale u istoriji kinematografije - poznata i kao "BB", koja je otelotvorivala žensku emancipaciju i seksualnu slobodu u francuskoj kinematografiji od 1950-ih do 1970-ih, pre nego što je postala pionir u borbi protiv okrutnosti prema životinjama.

Smatrana jednom od najlepših i najuticajnijih žena 20. veka, francuska glumica Brižit Bardo obeležila je čitavu epohu svetske kinematografije, ali je u trenutku najveće slave donela odluku bez presedana, odnosno da napusti film i život posveti borbi za prava životinja.

Brižit Bardo, piše Figaro danas, povukla se iz filmskog sveta 1973. godine, kada još nije imala ni 40 godina, ostavivši iza sebe 46 filmova, do tada je snimila više od 60 pesama i bila neiscrpan izvor inspiracije brojnim dizajnerima.

Od tada se gotovo u potpunosti povukla iz javnog života, posvetivši svu energiju zaštiti životinja i humanitarnom aktivizmu, oblasti u kojoj je pokazala istu istrajnost i borbenost kakvu je nekada imala pred kamerama, ocenjuje francuski list.

Zanosna plavuša, pravilnih crta lica, punih usana i sa pegicama na nosu Brižit je zaludela čitavu planetu. U dvadesetim i tridesetim godinama života nije se libila da pokaže obnaženo telo, a ostavljala je bez daha mnoge muškarce.

- Možete da budete i bosonogi, ali da budete srećni. Zaista sam više puta bila na ivici da izvršim samoubistvo. Imala sam sve, a bila sam nesrećna - govorila je kasnije Brižit Bardo.

Brižit Bardo, rođena je 28. septembra 1934. godine u Parizu, kao ćerka domaćice Ane Mari Musel i industrijalca Luisa Pilo Bardoa. Odrasla je u izuzetno religioznoj porodici u kojoj su joj od detinjstva usađeni ideali katoličke vere, a prsten konzervativnih kodeksa u čijem maniru je vaspitana nije je sprečio da počne da se bavi umetnošću.

Tako sa 13 godina upisuje „Nacionalni konzervatorijum za ples“. Zbog posebnog talenta i lepote smeštaju je u klasu najpoznatijeg ruskog koreografa. Oduševljeni njenom pojavom nešto kasnije je angažuju i za naslovnu stranu jednog magazina, a iste godine je kao 17-godišnjakonju uzimaju i za rediteljski prvenac dvojca Vadima i Alegrea.

I bog stvori ženu

Njen prvi film bio je „Ludi od ljubavi“, a četiri godine kasnije dobija i svoju prvu glavnu ulogu, da bi joj svetsku slavu i status se*s simbola donelo ostvarenje „I bog stvori ženu“ (1957).

Film je šokirao publiku eksplicitnim prikazom ženske senzualnosti, a Bardo je preko noći postala globalni se*s-simbol. Tada je primećuju i holivudski producenti. Osvojila je nagradu David di Donatelo za najbolju stranu glumicu 1961. godine za svoj rad u filmu „Istina“ (1960). Bardo je kasnije glumila u filmu Žan-Lika Godara „Le Mépris“ (1963). Za ulogu u filmu Luja Malja „Viva Maria!“ (1965), nominovana je za nagradu BAFTA za najbolju stranu glumicu. Francuski predsednik Šarl de Gol nazvao je Bardo „francuskim izvoznim proizvodom važnim kao i Reno automobili.

Brižit Bardo nije bila samo glumica; bila je pop kulturni fenomen. Njezin stil - raščupana kosa, izražajne oči i ležerna moda - inspirisao je žene širom sveta sveta.

Lolitin sindrom

Saradnja sa Seržom Ginsburom obeležila je njen muzički opus, uključujući ranu verziju čuvene pesme "Je t'aime… moi non plus", bila je i tema eseja filozofkinje Simon de Bovoar iz 1959. godine „Lolitin sindrom“. Takođe, zaslužna je za popularizaciju bikinija i pretvaranje Sen-Tropea u mondensku destinaciju.

A onda je slava donela i svoju, ne tako prijatnu stranu.

Prvo je sa Vadimom uz pomoć kojeg je snimila i prvi film započinje poseban odnos. Tokom saradnje, javile su se i simpatije, a onda ljubav. Imala je samo 17 kada je htela da se uda za njega. Roditelji su joj branili, a ona je iz inata njima pokušala da se ubije. Kako u tome nije uspela, roditelji su popustili i dopustili joj da se uda za Rodžera Valdima. Brak je trajao samo pet godina, a rastali su se jer su oboje varali.

Pokušaji samoubistva

Bardova je u drugom braku, sa glumcem Žakom Šarijeom rodila sina, sa kojim nije bila bliska jer je svoju trudnoću uporedila sa tumorom. Sin joj tu izjavu nikada nije oprostio, ali on nije bio glavni uzrok njene nesreće, budući da je samo osam meseci nakon njegovog rođenja, na svoj dvadeset i šesti rođendan 28. septembra 1960, po drugi put pokušala da se ubije. Navodno, razlog su bili bračni problemi koji su tada nastali.

- Pravo je čudo da sam još živa - govorila je Brižit koja se dan pre svog četrdesetog rođendana, u septembru 1974. godine, povukla iz glumačkog života, promenila životne navike i postala vegetarijanka.

Iako se više nije bavila glumom, paparaci su je konstantno pratili, pa je 1983. godine izašla čak i trilogija o životu BB. Svega dvadesetak dana kasnije, opterećena slavom i duboko depresivna, Brižit je po treći put pokušala da ode s ovog sveta, ali ju je spasila kućna pomoćnica.

Na sudu zbog političkih stavova

Bila je u kratkom braku i sa nemačkim milionerom, a 1992. se konačno skrasila kraj Bernarda Ormala.

Od 1990-ih nadalje Bardo je postala poznata i zbog svojih političkih stavova. Njeni javni komentari o emigraciji i islamu u Francuskoj doveli su do više sudskih procesa.

Ona je bila veliki ljubitelj životinja i zalaže se za njihova prava, a 1986. je osnovala je i sopstvenu fondaciju za njihovu zaštitu. Na to se odlučila nakon što je prodala sav svoj nakit u novac uložila u to.

- Dala sam mladost i lepotu muškarcima, a znanje i mudrost ću dati životinjama - izjavila je jednom prilikom.